Да ли је обезбеђивање хришћанског образовања важно за дете?


srpski
Питање: Да ли је обезбеђивање хришћанског образовања важно за дете?

Одговор:
За вернике у Исуса Христа, питање да ли је хришћанско образовање важно или не је очигледно. Одговор би требало да буде наглашено „Да!" Чему онда ово питање? Због бројних гледања унутар хришћанске вере. Можда би питање требало да буде: „Ко је одговоран за упознавање мог детета са хришћанством?" или „Да ли образовање мог детета треба да буде у државном, приватном или кућном систему?" Постоје многа мишљења на ову тему, нека којих се људи врло чврсто држе и која су предмет бескрајних емотивних дебата.

Како крећемо у потрагу за библијским ставом на ову тему, долазимо до старозаветног одломка о образовању деце у Поновљеном закону 6:5-8: „Љуби Господа, Бога свога, свим срцем својим и свом душом својом и свом снагом својом. И ове заповеди које ти ја данас дајем држи у срцу своме. Објаснићеш их синовима својим и говорићеш о њима кад седиш у кући својој и кад идеш путем, кад лежиш и кад устајеш. Везаћеш их себи на руку и биће ти као запис међу очима". Према јеврејској историји , отац је требало да се залаже за подучавање своје деце у складу са Господњим речима и путевима ради њиховог духовног развоја и добробити. Ова порука понавља се у Новом завету где Павле упозорава родитеље да одгајају децу да их „у Господњој науци и опомени" (Ефесцима 6:4). Изреке 22:6 нам такође кажу: „Учи дете према путу којим треба да иде и он неће одступити од њега ни када остари". Обука не подразумева само формално образовање, већ и прва упутства које родитељи дају детету, тј. његово рано образовање. Ова обука осмишљена је се дете утемељи на основама на којима ће се његов живот заснивати.

Како се приближавамо теми формалног образовања, постоје и неспоразуми којима треба да се позабавимо. Прво, Бог не говори да само родитељи треба да образују децу, као што би многи то рекли. Друго, Он не говори да је јавно образовање лоше и да треба да уписујемо децу само у хришћанске школе или да имају кућно образовање. Принцип који налазимо у Библији је о крајњој одговорности. Бог никада не води родитеље да избегавају образовање ван куће. Рећи да је једини „библијски" метод формалног образовања подучавање код куће или хришћанске школе значило би да додајемо на Божијиу Реч и да желимо да избегнемо коришћење Библије да бисмо оправдали сопствено мишљење. Истина је баш супротна: ми желимо да заснивамо наше мишљење на Библији. Такође, желимо да избегнемо аргумент да су само „обучени" учитељи способни да образују своју децу. Питање је крајње одговорности, а она припада родитељима.

У Библији се не поставља питање који тип општег образовања наша деца примају, већ кроз коју парадигму те информације треба да буду филтриране. На пример, дете које подучавају код куће може да прими „хришћанско" образовање и да не доживи успех у животу, јер он или она не познаје Бога Библије и истинске не разуме библијске принципе. На исти начин, дете које је образовано у државној школи може да разуме недостатке светске мудрости гледајући на њих кроз Божију Реч, за коју је примио подучавање код куће. У оба случаја, информације пролазе кроз библијски филтер, али право духовно разумевање постоји само у овом другом случају. На исти начин, студент може да похађа хришћанску школу, али да никада не упозна Бога кроз близак, лични однос. На крају, на родитељима лежи одговорност да обликују дете тако да постигне право духовно образовање.

У Јеврејима 10:25, Бог даје хришћанима заповест „да не остављамо своје скупштине, као што неки имају обичај, него да бодримо један другога утолико пре уколико видите да се приближава судни дан". Христово тело је саставни део образовања деце и помаже родитељима у одгоју и образовању деце по питању духовних ствари. Излагање деце нечему ван породичне структуре – у овом случају, здравом библијском подучавању у цркви и недељној школи је добро и неопходно.

Стога, без обзира на врсту образовне институције коју одаберемо, родитељи су одговорни за духовно образовање своје деце. Професор у хришћанској школи можда погреши, пастир и учитељ недељне школе можда погреши и родитељи могу да погреше због неког теолошког питања. Док подучавамо своју децу духовним стварима, они треба да разумеју да је једини извор апсолутне истине Бибилија (2. Тимотеју 3;16). Зато, најважнија лекција коју можемо да пружимо својој деци је да прате пример становника Верије који су „истражујући свакодневно Писма — је ли то тако" (Дела 17:11) и да тестирамо све што смо подучени – из било ког извора – у односу на Божију Реч (1. Солуњанима 5:21).

English


Врати се на Српску страну
Да ли је обезбеђивање хришћанског образовања важно за дете?