Да ли је теорија о престанку чудесних дарова библијска?



srpski

Питање: Да ли је теорија о престанку чудесних дарова библијска?

Одговор:
Цезационизам је гледиште по коме су „чудесни дарови” језика и исцељења престали – и да је крај апостолског доба означио престанак чуда која су га пратила. Многи подржаваоци ове теорије верују да, иако Бог може и чини чуда данас, Свети Дух више не користи појединце да чине чудесне знаке.

Библија бележи да су се чуда дешавала у посебним периодима ради специфичне сврхе, да би пружили аутентичност новој Божијој поруци. Мојсије је био оспособљен да изводи чуда да би потврдио аутентичност своје службе пред фараоном (Излазак 4:1-8). Илији су дата чуда да би била потврђена његова служба пред Ахабом (1. Краљева 17:1; 18:24). Апостолима су дата чуда ради аутентичности њихове службе у Израелу (Дела 4:10,16).

Исусову службу су такође пратила чуда, које су апостоли звали „знацима” (Јован 2:11). Јован је желео да стави до знања да су чуда била доказ аутентичности Исусове поруке.

После Христовог васкрсења, како је Црква била у процесу успостављања, а Нови завет у процесу формирања, апостоли су показивали „знаке” као што су језици и сила исцељења. „Чудни језици нису чудни знак за верујуће, него за невернике” (1.Коринћанима 14:22, стих који јасно говори да тај дар није био намењен ради изградње цркве).

Апостол Павле предвидео је да ће дар језика престати (1.Коринћанима 13:8). Ево шест доказа да је већ престао:

1) Апостоли, кроз које су језици дошли, били су јединствени у историји цркве. Оног момента када је њихова служба постигла циљ, потреба за знацима који су потврђивали њихову службу престала је да постоји.

2) Чуда (или знаковни) дарови помињу се једино у најранијим посланицама,као што су 1. Коринћанима. Касније књиге, као што су Ефесцима и Римљанима пружају детаљне одломке о даровима Духа, али чудесни дарови се не помињу, иако Римљани помињу дар пророштва. Грчка реч за реч „пророштво” значи „изрећи” и не подразумева обавезно предвиђање будућности.

3) Дар језика је знак неверном Израелу да је Божије спасење сада на располагању другим нацијама. Види 1. Коринћанима 14:21-22 и Исаија 28:11-12.

4) Језици су били инфериорнији дар у односу на пророштво (проповедање). Проповедање Божије Речи духовно изграђује вернике, док језици то не раде. Верницима је речено да радије траже дар пророштва него дар језика (1. Коринћанима 14:1-3). 5) Историја бележи да језици јесу престали. Језици се уопште не помињу међу оцима који су дошли после апостола. Други писци као Јустин Мученик, Ориген, Златоусти и Агустин сматрали су да су језици нешто што се десило једино у најранијим данима Цркве.

6) На основу тренутног разматрања, чудо језика је престало. Да је дар и даље на располагању, не би било потребно да мисионари похађају школе језика. Могли би да путују у било коју земљу и причају течно било који језик, као што су то могли апостоли у Делима 2. Што се тиче чудесног знака исцељења, видимо у Библији да је исцељење било повезано са службом Исуса Христа и апостола (Лука 9:1-2). И видимо како се период апостола ближио крају, исцељење, као и језици су постајали ређи. Апостол Павле, који је подигао Евтиха из мртвих (Дела 20:9-12), није исцелио Епафродита (Филипљанима 2:25-27), Трофима (2. Тимотеју 4:20), Тимотеја (1. Тимотеју 5:23), чак ни себе (2. Коринћанима 12:7-9). Разлози Павлових „неуспелих излечења” су: 1) дар никад није био намењен за излечење сваког хришћанина, већ да се потврди аутентичност апостолства и 2) ауторитет апостола био је довољно доказан, а тиме су даља чуда постала сувишна.

Горе наведени разлози су доказ за теорију престанка чудесних дарова. Према 1. Коринћанима 13:13-14:1, треба да „тежимо љубави“, највећем од свих дарова. Ако желимо те дарове, треба да желимо да говоримо Божију Реч, тако да сви могу да буду изграђени.



Врати се на Српску страну



Да ли је теорија о престанку чудесних дарова библијска?