Друга Мојсијева Књига - Књига Изласка



srpski

Аутор: Мојсије је аутор књиге “ 2. Мојсијева” (Друга Мојсијева 17:14; 24:4-7; 34:27).

Датум писања: Ова књига је написана између 1440 и 1400 године пре Христа.

Сврха писања: Реч “егзодус” значи одлазак. У Божије време, Излазак Израелаца из Египта је означио крај периода зулума над Аврамовим потомцима (1. Мојсијева 15:13), а почетак испуњења заветног обећања које је Бог дао Авраму да његови потомци неће живети само у Обећаној земљи, него ће се умножавати и постати велики народ (1.Мојсијева 12:1-3, 7). Сврха књиге се може изразити као праћење брзог раста броја Јаковљевих потомака од Египта до успостављања теократске нације у Обећаној земљи.

Кључни стихови: 2. Мојсијева 1:8: " Тада наста нов цар у Мисиру, који не знаше за Јосифа."

2. Мојсијева 2:24-25: " И Бог чу уздисање њихово, и опомену се Бог завета свог с Аврамом, с Исаком и с Јаковом. И погледа Бог на синове Израиљеве, и виде их."

2. Мојсијева 12:27: 'Ово је жртва за пролазак Господњи, кад прође куће синова Израиљевих у Мисиру убијајући Мисирце, а домове наше сачува.' Тада народ сави главу и поклони се."

2. Мојсијева 20:2-3: " Ја сам Господ Бог твој, који сам те извео из земље мисирске, из дома ропског. Немој имати других богова уза ме."

Кратак сажетак: 2. Мојсијева почиње тамо где престаје 1. Мојсијева док се Бог бави Јеврејима, својим изабраним народом. Догађаји које прати ова књига су се десили у времену од уласка Израелаца у Египат, у улози Јосифових гостију, који је био моћан у Египту, све до њиховог крајњег ослобађања од суровог ропства у довео нови краљ, "нов цар у Мисиру, који не знаше за Јосифа, " (2. Мојсијева 1:8).

Поглавља 1-14 описују Фараоново угњетавање Јевреја, успон Мојсија као њиховог ослободитеља, пошасти које је Бог послао на Египат због одбијања њиховог вође да Му се потчини, и одласка изабраног народа из Египта. Божија суверена и моћна рука се види у чудима пошасти—завршно са смрћу новорођених и увођењем прве Паше—ослобођењу Израелаца, раздвајању Црвеног мора на два дела и уништењу египатске војске.

Средњи део 2. Мојсијеве је посвећен лутањима по пустињи и Божијим чудесним снадбевањем свих потреба за Његов народ. Али, упркос томе што им је дао хлеб са неба, што је горку воду претворио у слатку, што из стене потекла вода, што су победили оне који су их хтели уништити, упркос Његовом руком написаним заповестима на каменим плочама, и Његовом присуству у облику облака и огњених стубова, људи су стално гунђали и бунили се против Њега.

Последња трећина књиге описује изградњу Заветног Ковчега и план за Шатор од састанка, са различитим жртвама, олтарима, намештајем, церемонијама и богослужењима.

Наговештај: Бројне жртве, које су захтеване од Израелаца, су биле слика највеће жртве, Пашалног Јагњета Божијег, Исуса Христа. У ноћи последње пошасти у Египту у свакој породици Божијег народа је убијено здраво јагње беy мане, а његовом крвљу је премазан горњи праг и оба довратка на свакој кући, чиме су били заштићени од анђела смрти. Овај догађај наговештава Исуса Христа, Јагње Божије без мрље и мане (1 Петрова 1:19), чија је крв пренета на нас осигуравајући нам вечни живот. Између осталих симболичних представљања Христа у књизи Изласка постоји прича о води која је потекла из стене (2. Мојсијева 17:6). Баш као што је Мојсије ударио у камен штапом да би обезбедио живот-дајући воду људима да пију, Господ је ударио у Камен нашег спасења, распињући свог сина због наших греха, те из Камена дође дар живе воде (Јован 4:10). Снадбевање маном у пустињи је савршена слика Христа, Хлеба Живота (Јован 6:48), који је Бог обезбедио да би нам подарио живот.

Практична примена: Мојсијев закон је дат људима и због тога да би шватили да нису у стању да га одрже. Ми не можемо угодити Богу делима закона, стога, Павле нас опомиње да “поверујемо у Исуса Христа тако да можемо бити оправдани вером у Христа а не делима закона, јер делима закона нико неће бити оправдан” (Галатима 2:16).

Божија брига за Израелце, од избављења из заробљеништва до мане и препелица у пустињи, су јасан доказ Његове милостиве бриге за свој народ. Бог је обећао да ће подмирити све наше потребе. “Веран је Бог који вас је позвао у заједницу Сина свога, Исуса Христа, Господа нашега.” (1 Корићанима 1:9).

Ми треба да верујемо у Господа, је Он може да нас избавииз било које ситуације. Али Бог не дозвољава да грех прође некажњено. Из тога следи да можемо веровати у Његову освету и правду. Када нас Бог уклони из неке лоше ситације, не би требало да се вратимо томе. Када нам Бог поставља захтеве Он очекује од нас да то поштујемо, али у исто време Он нам даје благодат и милост јер зна да сами од себе нисмо у могућности да се потпуно повинујемо.



Сажетак Старог Завета



Друга Мојсијева Књига - Књига Изласка