Прва Самуилова књига



srpski

Аутор: Аутор је анониман. Знамо да је Самуило написао једну књигу (1. Самуилова 10:25), а веома је могуће да је он написао и део ове књиге. Други могући доприносиоци Првој Самуиловој књизи су пророци/историчари Натан и Гад (1. Дневника 29:29).

Датум писања: Првобитно, Прва и Друга Самуилова књига су биле садржане у једној књизи. Преводиоци Септуагинте су их раздвојили и ми смо задржали ту поделу. Догађаји из Прве Самуилове књиге су се десили у временском распону од приближно 100 година, од 1100. године пре Христа до 1000.године пре Христа. Догађаји из Друге Самуилове књиге обухватају наредних 40 година. Тако да би датум писања могао бити после 960. године пре Христа.

Сврха писања: Прва Самуилова бележи историју Израела у Кананскоји земљи у времену када прелазе из владавине судија у уједињену нацију под владавином царева. Самуил се појављује као последњи судија, и помазује прва два краља, Саула и Давида.

Кључни стихови: “Али Самуилу не би по вољи што рекоше: ’Дај нам цара да нам суди’. И Самуило се помоли Господу. А Господ рече Самуилу: ‘Послушај глас народни у свему што ти говоре; јер не одбацише тебе него мене одбацише да не царујем над њима’” (1 Самуило 8:6-7).

“Тада рече Самуило Саулу: Лудо си радио што ниси држао заповести Господа Бога свог, коју ти је заповедао; јер би сада Господ утврдио царство твоје над Израиљем довека. А сада царство твоје неће се одржати. Господ је нашао себи човека по срцу свом, и њему је заповедио Господ да буде вођа народу Његовом, јер ниси држао шта ти је заповедио Господ” (1 Самуило 13:13-14).

“Али Самуило рече: ‘Зар су миле Господу жртве паљенице и приноси као кад се слуша глас Његов? Гле, послушност је боља од жртве и покорност од претилине овнујске. Јер је непослушност као грех од чарања, и непокорност као сујеверство и идолопоклонство. Одбацио си реч Господњу, зато је и Он тебе одбацио да не будеш више цар’" (1 Самуило 15:22-23).

Кратак сажетак: Прва Самуилова књига може бити уредно подељена на два дела: Самуилов живот (поглавља 1-12) и Саулов живот (поглавља 13-31).

Књига почиње Самуиловим чудесним рођењем, као одговором на искрене молитве његове мајке. Као дете, Самуил је живео и служио у храму. Бог га је издвојио као пророка (3:19-20), и његово прво пророчанство је било једно од пресуда корумпираним свештеницима.

Израелци ратују са својим вишегодишњим непријатељима, Филистејцима. Филистејци заплењују ковчег завета који затим привремено остаје у њиховом поседу, али када их Господ кажњава, Филистејци враћају ковчег. Самуило тада позива Израелце на покајање (7:3-6) који затим односе победу над Филистејцима.

Израелци желе да буду као други народи, желе краља. Самуило није задовољан њиховим захтевима, али Господ му говори да Израелци не одбијају његово вођство, него вођство Господа. Након упозорења људима шта значи имати краља, Самуило помазује Саула из Венијаминовог племена, који је крунисан у Миспи. (10:17-25).

Саул ужива почетнички успех, победившви Амонце у бици (поглавље 11). А након тога чини низ погрешних корака: дрско приноси жртву (поглавље 13), заклиње се на рачун свог сина Јонатана (поглавље 14), и одбија заповест Господњу (поглавље 15). Због Саулове побуне, Бог бира другог краља и ставља га на његово место. У међувремену, Бог уклања благослов који је дао Саулу, и зли дух почиње да доводи Саула до лудила (16:14).

Самуило одлази у Витлејем, да миропомаже младића по имену Давид за наредног краља (поглавље 16). Касније се догађа Давидов чувени сукоб са Филистејином Голијатом и он постаје народни херој (поглавље 17). Давид служи на Сауловом двору, жени Саулову ћерку, и постаје пријатељ са Сауловим сином. Саулова љубомора на Давидов успех и популарност расте, и Саул покушава да убије Давида. Давид бежи, и тако почиње један изванредан период авантуре, интриге и романсе. Уз помоћ натприродне моћи, Давид једва али доследно измиче крвожедном Саулу (поглавља 19-26). Кроз све то, Давид одржава свој интегритет и пријатељство са Јонатаном.

При крају Прве Самуилове књиге, Самуило је преминуо, а Саул бива упропашћен. Уочи битке са Филистејцима, Саул је у потрази за одговорима. Одбацивши Бога, он не проналази помоћ са неба, и уместо тога тражи савет од средине. Током сенасе, Самуилов дух се диже из мртвих да каже последње пророчанство: Саул ће умрети у бици следећег дана. Пророчанство се остварило. Три Саулова сина, укључујући Јонатана су погубљени у бици, видевши то Саул је починио самоубиство.

Пророчанства: Анина молитва из Прве Самуилове књиге 2:1-10 прави неколико пророчанстава која се односе на Исуса. Она велича Бога као њену Стену (в. 2), а из Еванђеља знамо да је Исус Стена на којој би ми требало да градимо наше духовне куће. Павле упућује на Исуса као на „Камен спотицања” Јеврејима (Римљани 9:33). Христ се називао “духовна Стена” која је обезбедила духовни напитак Израелцима у пустињи, баш као што он даје “воду живота” нашим душама (1 Корићани 10:4; Јован 4:10). Анина молитва такође упућује на Господа који ће судити крај света (в. 2:10), док Еванђеље по Матеју 25:31-32 упућује на Исуса као Сина Човечијег који ће доћи у својој слави да суди свима.

Практична примена: Трагична прича о Саулу ни поучава о изгубљеној могућности. Био је човек који је имао све —част, власт, богатство, добар изглед и још доста тога. Али је ипак умро у очају престрављен од непријатеља, знајући да је изневерио свој народ, своју породицу и свог Бога.

Саул је погрешио мислећи да би могао да угоди Богу кроз непослушност. Као и многи данас, он је веровао да ће за своје лоше понашање имати добар разлог. Можда је на њега утицала његова моћ, па је почео да размишља да је он изнад правила. Он је на неки начин створио ниско мишљење о Божијој заповести, а високо мишљење о себи. Чак и када се суочио са својим преступом, покушао је да оправда себе, онда када га је Бог одбацио (15:16-28).

Саул има проблем са којим се ми сви суочавамо —проблем са срцем. За успех је неопходна послушност Богу, а ако смо ми поносни побуњеници против њега, сами себе смо одредили за неуспех.

Давид, са друге стране, у почетку није обећавао много. Чак је Самуило био у искушењу да се не обазире на њега (16: 6-7). Али Бог види срце и видео је у Давиду човека по свом срцу (13:14). Давидова понизност и интегритет, заједно са његовом одважношћу према Господу и посвећеност молитвама, је добар пример за све нас.



Сажетак Старог Завета



Прва Самуилова књига