Зашто је битно да верујемо у непогрешивост Библије?



srpski

Питање: Зашто је битно да верујемо у непогрешивост Библије?

Одговор:
Живимо у времену које слеже раменима када види грешку. Уместо да се питамо, као Пилат, „Шта је истина“, постмодернистички човек каже: „Ништа није истина“ или можда: „Истина постоји али не можемо да је сазнамо“. Навикли смо се да нас лажу и многима је сасвим прихватљива лажна идеја да и Библија садржи грешке.

Доктрина о непогрешивости Библије је изузетно битна јер је истина баш важна. Ова тема се тиче Божијег карактера и од основне је важности за разумевање свега што Библија поучава. Ево неких разлога зашто би апсолутно требало да верујемо у непогрешивост Библије:

1. Библија сама за себе тврди да је савршена. „Речи су Господње речи чисте, сребро у ватри очишћено од земље, седам пута претопљено.“ (Псалам 12:6). „Закон је Господњи савршен.” (Псалам 19:7). „Све су речи Божије чисте” (Приче Соломунове 30:5). Ове тврдње о чистоти и савршенству су апсолутне тврдње. Запази да не стоји да је Божија Реч „углавном“ чиста или „готово“ савршена. Библија тврди да је потпуно савршена, не остављајући простора за теорије о „делимичном“ савршенству.

2. Библија важи или не важи као целина. Када би се открило да познате новине садрже грешке то би било брзо откривено. Не би било разлике ни када бисмо рекли: „Све грешке су само на трећој страни“. Да би новине биле поуздан извор информација по питању било чега морају да то буду у вези са свим осталим. Исто тако, ако је Библија нетачна кад говори о геологији, зашто бисмо јој веровали кад говори о теологији? Она је или у потпуности поуздан документ или уопште није.

3. Библија је слика свог Аутора. Све књиге су такве. Библију је написао сам Бог док је деловао у људским ауторима у процесу названом „ надахнуће“. „Сво Писмо је богонадахнуто“ (2. Тимотеју 3:16). Погледај такође 2. Петрову 1:21 анд Јеремију 1:2.

Верујемо да је Бог који је створио свет у стању да напише књигу. И Бог који је савршен је у стању да напише савршену књигу. Питање није само да ли има грешака у Библији, већ и да ли Бог може да начини грешку. Ако Библија садржи чињеничне грешке онда Бог није свемогућ и у стању је да и сам начини грешку. Ако Библија садржи погрешне информације тада Бог није истнит већ је лажов. Ако Библија садржи контрадикторности, тада је и Бог аутор конфузије. Другим речима, ако Библијска непогрешивост није истинита онда Бог није Бог.

4. Библија суди нама, а не обратно. Јер Божија Реч „суди мислима и смерањима срца” (Јеврејима 4:12). Запази однос између „срца“ и „Речи“. Реч истражује срце. Ако одбацимо неки део Речи морали бисмо да обрнемо ту истину и ми постанемо они који истражују Реч, тако да би она морала да се покори „супериорном увиду“. Ипак, Бог каже: „Та ко си ти, човече, да се препиреш с Богом?“ (Римљанима 9:20).

5. Библијска порука мора да се прихвати у целини. Библија није мешавина доктрина које по сопственом нахођењу можемо да одаберемо. Многи људи воле стихове који говоре да их Бог воли али одбацују оне који говоре да ће Бог судити грешницима. Међутим, не можемо да бирамо шта нам се свиђа у Библији и да остатак одбацимо. Ако Библија, на пример, греши у вези са паклом, како онда можемо да будемо сигурни да је у праву што се тиче раја, или било чега другог? Ако је прича о Јони мит, онда је можда и она о Исусу. Напротив, Бог је рекао што што је рекао, и Библија представља Божију слику у целости. „Довека је, Господе, реч Твоја утврђена на небесима” (Псалам 119:89).

6. Библија је наше мерило вере и праксе. Ако она није поуздана, на чему онда да базирамо своја убеђења? Исус тражи да му верујемо и то укључује поуздање у оно што Он говори у Својој Речи. Јован 6:67-69 је предиван одељак. Исус је управо видео како га напуштају многи који су тврдили да га следе. Тада се окренуо дванаесторици апостола и упитао их: „Да нећете и ви да идете? Одговори му Симон Петар: Господе, коме да идемо? Ти имаш речи вечнога живота”. Нека и ми имамо исто поуздање у Господа и Његове речи живота.

Ништа од овога овде реченог не треба шватити као одбацивање правог проучавања Библије. Веровање у непрогрешивост Библије не значи да треба да престанемо да користимо разум и да слепо прихватамо оно што Библија каже. Добили смо заповест да проучавамо Реч (2. Тимотеју 2:15), и похваљени су они који је истражују (Дела 17:11). Уз то, признајемо да постоје тешки одељци за разумевање, као и искрена неслагања око тумачења. Наш циљ је да са поштовањем и молитвом приђемо Библији, и када нађемо нешто што не разумемо да се више молимо, више проучавамо и ако нам је одговор и даље нејасан, понизно прихватимо своја ограничења у односу на савршену Божију Реч.



Врати се на Српску страну



Зашто је битно да верујемо у непогрешивост Библије?