Да ли Бог обнавља функције апостола и пророка у данашњој цркви?



srpski

Питање: Да ли Бог обнавља функције апостола и пророка у данашњој цркви?

Одговор:
Покрет за обнову функција апостола и пророка заснива се на претпоставци да апостоли и пророци треба да буду део цркве према Ефесцима 4:11-12 „И он је сам дао једне за апостоле, а друге за пророке, једне за еванђелисте, а друге за пастире и учитеље, да се свети приправе за дело службе, за изградњу Христова тела."

Током првог века цркве, постојала је функција апостола и духовни дар апостолства. Дванаест Христових ученика имало је функцију или позицију апостола, укључујући и Матеју (који је заузето Јудино место) и Павла. Апостоле је бирао Христос (Марко 3:16-19). Одабир замене за Јуду види се у Делима 1:20-26. Обратите пажњу да се Јудина позиција, у овом одељку, зове „служба". Треба обратити пажњу да је и Павла изабрао Христос (1. Коринћанима 15:8-9; Галатима 1:1; 2:6-9). Ови људи примили су задатак да поставе темељ универзалне цркве (Ефесцима 2:20). Темељ универзалне цркве положен је у првом веку. Зато служба апостола више није активна. Пошто је постављен темељ, нису нам потребни они који тај темељ постављају.

Постојао је духовни дар апостолства (ово не треба мешати са службом – то су две одвојене ствари). Међу онима који су имали тај духовни дар били су Јаков (1. Коринћанима 15:7; Галатима 1:19), Варнава (Дела 14:14; 1. Коринћанима 9:6), Андроник и Јуније (Римљаниа 16:7), вероватно Сила и Тимотеј (1. Солуњанима 1:1, 2:7) и Аполо (1. Коринћанима 4:6, 9). Ова друга група имала је дар апостолства, али не и апостолску „службу" дату Дванаесторици и Павлу. Они који су имали дар апостолства били су они који су преносили еванђеоску поруку са Божијим ауторитетом. Реч „апостол" значи „онај који је послат као опуномоћени представник". Ово је важило за оне који су имали апостолску службу (као Павле) и оне који су имали духовни дар (као Аполо). Иако има оваквих људи и данас, које је Бог послао да шире еванђеље, најбоље је НЕ називати их апостолима, због забуне која настаје. Многи нису свесни две различите употребе речи „апостол".

Дар пророштва је, такође, био привремени Христос дар у циљу постављања темеља универзалне цркве (Ефесцима 2:20). Пророк је објављивао поруку од Господа за вернике у првом веку. Ови верници нису имали привилегију завршене Библије, коју ми данас имамо. Задња књига Новог завета (Откривење) завршена је тек крајем првог века. Стога, Господ је обезбедио надарене људе које је назвао пророцима, који су објављивали Божије поруке, све док библијски канон није био завршен.

Треба нагласити и да је тренутно учење о обнови пророка и апостола далеко од оног како Библија описује људе који су имали дар пророштва и апостолску службу. Они који подучавају о таквој обнови подучавају да се против апостола и пророка не сме никад говорити, нити да се они смеју доводити у питање, јер говорити против њих је говорити против Бога. Ипак, апостол Павле похвалио је људе у Верији што су, оно што је рекао, проверавали са Божијом Речу, да би били сигурни да је говорио истину (Дела 17:10-11). Апостол Павле је рекао људима у Галицији, да ако ико, укључујући и њега, подучава друго еванђеље, та особа треба да је „проклета" (Галатима 1:8-9). У свему, Павле је указивао људима да је Библија крајни ауторитет. Људи који тврде да су апостоли и пророци данас чине себе крајњим ауторитетом, што Павле и Дванаесторица никад нису радили.

Треба и нагласити да Библија помиње апостоле и пророке у прошлом времену. Друга Петрова 3:2 и Јуда 3- 4 говори да људи не треба да се удаље од поруке коју су апостоли дали (прошло време). Јеврејима 2:3-4 такође говори у прошлом времену о онима који су изводили (у прошлости) „чудне знаке и чудеса" кроз дарове Светог Духа.



Врати се на Српску страну



Да ли Бог обнавља функције апостола и пророка у данашњој цркви?