Шта тачно значи да је Реч постала тело (Јован 1:14)?


Питање: Шта тачно значи да је Реч постала тело (Јован 1:14)?

Одговор:
Термин „реч" различито се користи у Библији. У Новом завету, постоје 2 грчке речи које се преводе термином „реч": рхема и логос. Имају мало различита значења. Рхема обично значи „изговорена реч". На пример, у Луки 1:38, када је анђео рекао Марији да ће бити мајка Божијег Сина, Марија је одговорила „Ево служитељке Господње; нека ми буде како си казао (рхема)″.

Међутим, логос има шире, више филозофско значење. Ово је термин који се користи у Јовану 1. Обично подразумева свеобухватну поруку и користи се у односу на Божију поруку човечанству. На пример, Лука 4:32 каже да су се „дивили Његовој науци, јер је његова беседа (логос) била силна". Људи су се дивили, не само његовим конкретним речима, већ Његовом потпуном поруком.

„Реч″ (логос) у Јовану 1 односи се на Исуса. Исус је потпуна порука — све што је Бог желео да саопшти човеку. Прво поглавље еванђеља по Јовану даје нам увид унутар односа Оца и Сина пре него што је Исус дошао на земљу у људском облику. Он је раније постојао заједно са Оцем (стих 1), био је укључен у стварање свега (стих 3) и Он је „светлост за људе" (стих 4). Реч (Исус) је потпуно отелотворење оног што Бог јесте (Колошанима 1:19; 2:9; Јован 14:9). Али, Бог Отац је дух. Он је невидљив људском оку. Порука љубави и откупљења коју је Бог изговарао кроз пророке пролазила је незапажено вековима (Језекиљ 22:26; Мтеј 23:37). Људима је било лакше да занемаре поруку невидљивог Бога и да наставе у свом греху и бунтовништву. Зато је Порука постала тело, попримила људски облик и дошла да обитава међу нама (Матеј 1:23; Римљанима 8:3; Филипљанима 2:5-11).

Грци су користили реч логос да укажу на нечији „ум″, „разум″ или „мудрост″. Јован је користио грчки концепт да искомуницира чињеницу да је Исус, друга особа Тројства, одраз самог Бога у свету. У Старом завету, свемир је настао по Божијој речи (Псалам 33:6) и спашавала је оне у потреби (Псалам 107:20). У првом поглављу свог еванђеља, Јован се обраћа и Јеврејима и незнабошцима да прихвате вечног Христа.

Исус је испричао параболу у Луки 20:9-16 да би објаснио зашто је Реч морала да постане тело: „А ову причу поче казивати народу: један човек посади виноград и даде га виноградарима под закуп, те отпутова на дуже време. А кад је дошло време, посла слугу виноградарима да му даду од виноградског рода. Али виноградари њега избише и послаше празних руку. И опет посла једног другог слугу; али они и тога избише, осрамотише и послаше празних руку. На то посла и трећега; али они и овога ранише и избацише. Онда рече господар винограда: шта да радим? Послаћу свог вољеног сина; можда ће презати од њега. А кад га виноградари видеше, почеше размишљати међу собом говорећи: ово је наследник; да га убијемо па да наследство буде наше. Тако га избацише из винограда и убише. Шта ће им, дакле, учинити господар винограда? Доћи ће и погубиће те виноградаре, па ће виноград дати другима".

У овој параболи, Исус је подсећао јеврејске вође да су они одбацивали пророке, а сада су одбацивали и Сина. Логос, Божија Реч се сада нудила свима, не само Јеврејима (Јован 10:16; Галатима 2:28; Колошанима 3:11). Зато што је Реч постала тело, имамо првосвештеника који је у стању да се саосећа са нашим слабостима, оног који је био искушан на сваки начин, као и ми- али није згрешио (Јеврејима 4:15).

English


Врати се на Српску страну
Шта тачно значи да је Реч постала тело (Јован 1:14)?

Сазнајте како ...

Проведи вечност са Богом



Примите опроштај од Бога