Да ли је Свети Дух „он“,„она“ или „оно“, мушког, женског или средњег рода?



srpski

Питање: Да ли је Свети Дух „он“,„она“ или „оно“, мушког, женског или средњег рода?

Одговор:
Уобичајена грешка која се прави у вези са Светим Духом је да му се обраћа са „то”, нешто што Библија никада не ради. Свети Дух је особа. Он има сва својства особе, понаша се као особа и има личне односе. Он има увид (1. Коринћанима 2:10-11). Он познаје ствари, што захтева интелект (Римљанима 8:27). Поседује вољу (1. Коринћанима 12:11). Он убеђује људе у грех ( Јован 16:8). Он изводи чуда (Дела 8:39), води (Јован 16:13). Он посредује између особа (Римљанима 8:26). Њега треба слушати (Дела 10:19-20). Њему се може слагати (Дела 5:3), опирати му се (Дела 7:51), може се ожалостити (Ефесцима 4:30), хулити (Матеј 12:31),чак га и вређати (Јеврејима 10:29). Он има однос са апостолима (Дела 15:28) и са сваком особом Тројства (Јован 16:14; Матеј 28:19; 2. Коринћанима 13:14). Личност Светог Духа представљена је без проблема у Библији, али шта је са родом?

Са лингистичке тачке гледишта, јасно је да мушка теистичка терминологија влада Библијом. У оба завета, Бог се спомиње коришћењем мушких заменица. Специфична имена за Бога (нпр. Јахве, Елохим, Адонаи, Куриос, Теос итд.) су сви мушког рода. Бог се никада не спомиње по женском имену, нити се користе заменице женског рода. Свети Дух се спомиње у мушком роду у Новом завету, иако је реч „дух” сама по себи (пнеума) средњег рода. Јеврејска реч за „дух” (руач) је женског рода у књизи Постања 1:2. Али род речи у грчком или јеврејском нема много везе са родним идентитетом.

Теолошки говорећи, пошто је Свети Дух Бог, можемо да донесемо неке закључке о Њему на основу општих закључака о Богу. Бог је дух за разлику од физичког или материјалног. Бог је невидљив и дух (тј. није у телу)- Јован (4:24; Лука 24:39; Римљанима 1:20; Колошанима 1:15; 1. Тимотеју 1:17). Зато се никад није смела да користи ни једна материјална ствар да представи Бога (Излазак 20:4). Ако је род својство тела, онда један дух нема род. Бог, у својој суштини, нема род.

Родне ознаке за Бога у Библији нису једногласне. Многи људи мисле да Библија представља Бога искључиво као мушкарца, али то није случај. У књизи о Јову, Бог се се спомиње како рађа и описује самог себе као мајку у Исаији. Исус је описао Оца као жену која тражи изгубљени новчић у Луки 15 (а себе описује као квочку у Матеју 23:37). У Постању 1:26-27 Бог је рекао: „Да начинимо човека по обличју и прилици нашој” и „Бог створи човека по обличју своме, по обличју Божијему створи га; створи човека и жену”. Стога, Божији лик био је и женски и мушки – а не једно или друго. Даљу потврду овог налазимо у Постању 5:2, које буквално може да се преведе као „Он је створио човека и жену; када их је створио, благословио их је и назвао их именом човека (Адам).” Јевреска реч „адам” означава „човека” – контекст који показује да то означава или „човека” (насупрот жени) или „човечанство” (у збирном смислу речи). Зато, не поставља се питање рода, пошто је човечанство створено по Божијој слици.

Приказивање у мушком роду ипак није без значаја. Други пут када се за Бога каже да се открио у физичком смислу речи било је када су Исуса питали да покаже ученицима Оца у Јовану 14. Он одговара у 8 стиху: „Онај који је видео мене, видео је Оца!” Павле јасно ставља до знања да је Исус био истоветна слика Бога у Колошанима 1:15, називајући Исуса „сликом невидљивога Бога”. Овај стих је део одељка који показује Христову надмоћ над свим створењем. Најстарије религије веровале су у пантеон – и бога и богињу – који су били вредни слављења. Али, оно што издваја јудео-хришћанство је веровање у врховног Створитеља. Језик мушког рода боље одражава овај однос створитеља и створења. Као што мушкарац улази у жену споља да би затруднела, тако Бог ствара свемир споља, уместо да га рађа изнутра. Као што ни жена не може саму себе да учини трудном, тако ни свемир не може сам себе да створи. Павле одражава ту идеју у 1. Тимотеју 2:12-14 када говори о поретку у стварању као шеми за поредак у цркви.

На крају, какво год било наше теолошко објашњење, чињеница је да је Бог користио искључиво мушке термине за себе и скоро увек мушку терминологију чак и метафорички. Кроз Библију, Он нас је подучавао како да говоримо о Њему и то је увек било у контексту мушког рода. Значи, иако Свети Дух није ни мушко ни женско по својој суштини, Он се спомиње у мушком роду у контексту Његовог односа према створењу и библијском откривењу. Не постоји никаква библијска основа да се Свети Дух посматра као „женски” члан Тројства.



Врати се на Српску страну



Да ли је Свети Дух „он“,„она“ или „оно“, мушког, женског или средњег рода?