Да ли хришћани треба да празнују Сабат?



srpski

Питање: Да ли хришћани треба да празнују Сабат?

Одговор:
Често се тврди да је "Бог успоставио Сабат у Едемском врту" због повезаности између Сабата и стварања у Другој Мојсијевој 20:11. Иако Божији одмор на седми дан(Прва Мојсијева 2:3) је предсказао будући закон о Сабату, нема библијског записа о Сабату пре него што су деца Израелова напустила Египатску земљу. Нигде у Писму нема ни најмањег наговештаја да се Сабат држао од Адама до Мојсија.

Божија реч је врло јасна да је држање Сабата био посебан знак између Бога и Израела: "И Мојсије изађе на гору к Богу; и повика му Господ са горе говорећи: 'Овако кажи дому Јаковљеву, и реци синовима Израеловим: видели сте шта сам учинио Мисирцима и како сам вас као на крилима орловим носио и довео вас себи. А сад ако добро узаслушате глас мој и ушчувате завет мој, бићете моје благо мимо све народе, прамда је моја сва земља.'" (Друга Мојсијева 19:3–5).

“Зато ће чувати синови Израелови Сабат празнујући Сабат од колена до колена заветом вечним. То је знак између мене и синова Израелових довека; јер је за шест дана створио Господ небо и земље, а у седми дан почину и одмори се.” (Друга Мојсијева 31:16–17).

У Петој Мојсијевој 5, Мојсије понавља десет заповести следећој генерацији Израелаца. Овде, после заповести о држању Сабата у стиховима 12–14, Мојсије даје објашњење зашто је Сабат дат Израелској нацији: "И памти да си био роб у земљи Мисирској, и Господ Бог твој изведе те руком крепком и мишицом подигнутом. Зато ти је Господ Бог твој заповедио да светкујеш дан од одмора." (Пета Мојсијева 5:15).

Можете да приметите ову реч, зато. Божија намера при давању Сабата Израелу није била да би се они сећали стварања, већ да би се сећали свог ропства у Египту и Божијег ослобођења. Обратите пажњу на то који су захтеви за држање Сабата: Особа која је била под обавезом да држи Сабат није смела да напушта свој дом на Сабат (Друга Мојсијева 16:29), није смела да пали ватру (Друга Мојсијева 35:3), и није смела друге да натера да раде (Пета Мојсијева 5:14). Особа која би прекршила Сабат је требало да буде убијена (Друга Мојсијева 31:15; Четврта Мојсијева 15:32–35).

Једно истраживање Новог завета нам показује четири важне тачке: 1) Када год да се Христ појавио у свом васкрслом телу и који год дан да је поменут, ради се о првом радном дану у недељи (Матеј 28:1, 9, 10; Марко 16:9; Лука 24:1, 13, 15; Јован 20:19, 26). 2) Једино када се Сабат помиње од Дела до Откривења је у контексту евангелизације Јевреја која се обично дешава у синагоги (Дела поглавља 13–18). Павле пише: "Тако сам Јудејима био Јудеин− да бих придобио Јудеје" (Прва Коринћанима 9:20). Павле није ишао у синагогу ради заједништва или да подучава свеце, већ да убеди и спасе изгубљене. 3) Једном је Павле рекао "и од сада идем многобошцима" (Дела 18:6), и Сабат никада није више поменут. И 4) уместо да предлаже приврженост Сабату, преостали део Новог завета заговара супротно (укључујући један изузетак од тачке 3 , који се налази у Колошанима 2:16).

Ако погледамо мало ближе тачку 4 открићемо да не постоји обавеза за вернике Новог Завета да држе Сабат и показаће нам да је идеја, да је Недеља "хришћански Сабат" такође небиблијска. Као што смо дискутовали горе, само једном се Сабат помиње пошто се Павле фокусирао на многобошце: "Да вас, дакле, нико не осуђује за јело, или за пиће, или за какав празник, или младину, или за Сабат(суботу); ово је све само сен онога што ће доћи, а стварност је Христос" (Колошанима 2:16–17). Јеврејски Сабат је био укинут на крсту где је Христ " избрисао обвезницу која је својим одредбама била против нас " (Колошанима 2:14).

Ова идеја се понавља више него једном у Новом завету: "Један разликује дан од дана, а други сматра да су сви дани једнаки; нека је само сваки потпуно уверен у своје мишљење. Ко полаже на известан дан, чини то Господу, а ко не разликује дана, Господу не разликује" (Римљанима 14:5–6а). " Сада пак пошто сте познали Бога, или још боље: пошто је Бог вас познао, како можете опет да се враћате на слабе и бедне стихије, којима хоћете опет изнова ропски да служите. Пазите на дане, и месеце и времена и године (Галатима 4:9–10). "

Али неки тврде да је Константинов указ 321. године нове ере "променио" Сабат од Суботе на Недељу. На који дан се рана црква састајала за слављење? Писмо никада не спомиње некакво Сабатно (у Суботу) окупљање верника за заједништво или слављење. Али, постоје јасни одељци који помињу први дан у недељи. На пример, Дела 20:7 кажу да " у први дан недеље ученици су се састали да преломе хлеб." У Првој Коринћанима 16:2 Павле моли Коринтске вернике: "сваки први дан недеље свако од вас нека ставља код себе и скупља колико може." Пошто је Павле одредио ово давање као "службу" у Другој Коринћанима 9:12, ово сакупљање мора да је било повезано са службом у Недељу када се скупљају хришћани. Историјски, Недеља, а не Субота, је био дан када су се нормално хришћани скупљали у цркви и ова пракса сеже до првог века.

Сабат је био дат Израелу а не цркви. Сабат је још увек субота а не Недеља и то се никада није променило. Али Сабат је део Старозаветног закона, а хришћани су слободни од тога да служе закону (Галатима 4:1-26; Римљанима 6:14). Хришћани нису обавезни да држе Сабат—било да је то Субота или Недеља. Први дан недеље, Недеља, Господњи дан, (Откривење 1:10) прославља Ново створење, са Христом као нашом васкрслом Главом. Ми нисмо обавезни да следимо Мојсијев Сабат—одмарајући се, већ смо слободни да следимо ускрслог Христа—служећи. Апостол Павле каже да свака особа треба сама за себе да одлучи да ли ће да држи Сабатни одмор: “Један разликује дан од дана, а други сматра да су сви дани једнаки; нека је само сваки потпуно уверен у своје мишљење” (Романс 14:5). Бога треба да славимо сваки дан, а не само суботом и недељом.



Врати се на Српску страну



Да ли хришћани треба да празнују Сабат?