Ко су били садукеји и фарисеји?



srpski

Питање: Ко су били садукеји и фарисеји?

Одговор:
Еванђеља често помињу садукеје и фарисеје зато што је Исус био у непрекидном конфликту с њима. Они су били владајућа класа у Израиљу. Између њих постоје многе сличности, али и значајне разлике.

Садукеји: У Исусово време садукеји су били богата аристократија и заузимали су важне позиције свештеника и првосвештеника, а у синедриону им је припадало 70 места, што је чинило већину. Трудили су се да прихватањем одлука из Рима сачувају мир (Јудеја је тад била под влашћу Рима), а политика им је била преча од религије. Због политике попуштања Риму и свог богатства били су одвојени од обичних људи који о њима нису имали високо мишљење. Народ је имао више поверења у фарисеје. Иако су садукеји имали већину у синедриону, историја каже да су много пута морали да прихватају идеје фарисеја зато што су ови били омиљени у народу.

Садукеји су по питању религије били много конзервативнији у једном важном доктринарном сегменту. Фарисеји су усмену традицију стављали у раван са писаном Божијом речју, али садукеји су признавали само писану Реч, нарочито Мојсијеве књиге. Ипак, по својим ставовима били су далеко од савршенства. Ово су њихова битнија уверења која су се косила са библијском доктрином:

1. Били су толико независни и самодовољни да су порицали чињеницу да је Бог укључен у човеков свакодневни живот.

2. Порицали су ускрснуће мртвих (Матеј 22:23; Марко 12:18-27; Дела 23:8).
3. Порицали су постојање загробног живота јер су сматрали да душа умире заједно са телом, чиме су уједно негирали награду и казну која чека човека после смрти.
4. Негирали су постојање духовног света тј. анђела и демона (Дела 23:8).

Пошто су били заокупљени политиком, појава Исуса их није много интересовала све док се нису уплашили да би то могло да привуче пажњу Рима. Ту су се садукеји и фарисеји ујединили и почели да смишљају како да убију Исуса (Јован 11:48-50; Марко 14:53; 15:1). Садукеји се још помињу и у Делима 4:1 и 5:17, а историчар Јосиф их повезује са смрћу апостола Јакова (Дела 12:1-2).

Садукеји су нестали са историјске сцене 70. године. Пошто су као виша класа зависили од политичких веза и свештеничких позиција, разарање Јерусалима и храма од стране Римљана био је и њихов крај.

Фарисеји: За разлику од садукеја припадали су средњој предузетничкој класи и били су повезани са обичним људима. Народ их је ценио много више него садукеје. Иако су били мањина у синедриону и свештенству, изгледа да су имали већу контролу над одлукама синедриона због подршке народа.

Фарисеји су сматрали да је Свето писмо надахнуто од Бога. У Исусово време то је било оно што данас називамо Старим заветом. Међутим, исти ауторитет дали су усменој традицији и бранили су свој став тврдећи да она досеже све до Мојсија. Та традиција се развијала вековима и као таква додата је Светом писму што је по Библији стриктно забрањено (5. Мој. 4:2). Фарисеји су се ригорозно држали и једног и другог. Еванђеља обилују примерима како фарисеји усмену традицију изједначавају са Божијом речју (Матеј 9:14; 15:1-9; 23:5; 23:16, 23; Марко 7:1-23; Лука 11:42). Ипак, били су верни Божијој речи и држали су се важних доктрина. За разлику од садукеја веровали су у следеће:

1. Бог има контролу над свим, али одлуке које човек доноси такође утичу на његов живот.
2. Веровали су у ускрснуће мртвих (Дела 23:6).
3. Веровали су у живот после смрти у коме свако по заслугама прима награду или казну.
4. Веровали су у постојање анђела и демона (Дела 23:8).

Иако је између фарисеја и садукеја постојало ривалство, успели су да занемаре међусобне разлике у једној специфичној прилици – суђењу Исусу Христу (Марко 14:53; 15:1; Јован 11:48-50).

Садукеји су нестали после разарања Јерусалима, али фарисеји који су се више бавили религијом него политиком успели су да опстану. Штавише, били су против побуне која је довела до уништења Јерусалима 70. године и први су склопили примирје са Римљанима после тога. Њиховом заслугом настала је Мишна, важан документ о опстанку јудаизма после уништења храма.

И фарисеји и садукеји били су на мети бројних Исусових критика. Можда је најбоља лекција коју можемо да научимо од њих та да не будемо као они. За разлику од садукеја, морамо да верујемо свему што пише у Библији, укључујући чуда и загробни живот. А за разлику од фарисеја, не треба да изједначавамо традицију са Светим писмом, нити да дозволимо да нам заједништво са Богом буде сведено на списак легалистичких правила и ритуала.



Врати се на Српску страну



Ко су били садукеји и фарисеји?