Питање
Да ли у првој глави 1. Мојсијеве дан дословно траје 24 часа?
Одговор
Пажљивим проучавањем речи “дан” на хебрејском и контекста у коме се она појављује у 1. Мојсијевој, долазимо до закључка се односи на двадесетчетворочасовни интервал. Јом има више значења. Може да се односи на време у коме се Земља окрене око своје оси (нпр. “Дан има 24 часа”). Може да се односи на време између зоре и сумрака (нпр. “Дању је прилично вруће, али ноћу је мало хладније”). А може и да се односи на неодређени период (нпр. “У данима мог деде”). У 1. Мој. 7:11 користи се за интервал од 24 часа, у 1. Мој. 1:16 за време између зоре и сумрака, а у 1. Мој. 2:4 за неодређени интервал. Колико трају дани у споју са редним бројевима у 1. Мој. 1:5-2:2 (дан први, дан други, дан трећи…). Да ли трају 24 часа? Да ли јом у овом контексту можда означава неодређени временски размак?
Тумачење речи јом у 1. Мојсијевој 1:5-2:2 одредићемо тако што ћемо испитати контекст у коме се она налази и упоредити га са осталим контекстима у Библији. На тај начин допуштамо Светом писму да тумачи само себе. Реч јом појављује се 2301 пут у Старом завету. Поред 1. Мојсијеве, јом уз редни број (појављује се 410 пута) увек указује на обичан дан од 24 часа. Речи “вече” и “јутро” заједно (38 пута) увек указују на обичан дан. Јом + "вече" или "јутро" (23 пута) увек указује на обичан дан. Јом + “ноћ” (52 пута) увек указује на обичан дан.
Контекст у коме се реч јом користи у 1. Мојсијевој 1:5-2:2, а која описује сваки дан као “вече и јутро”, јасно указује да је писац те књиге мислио на интервал од 24 часа. Помињање вечери и јутра нема много смисла осим ако се буквално не односи на дан од 24 часа. Овакво тумачење дана у 1. Мојсијевој 1:5 – 2:2 било је стандардно све до 19. века када су се у научним круговима десиле револуционарне промене због којих су дотадашња сазнања о седиментним слојевима Земље доведена у питање. Док су раније слојеви стена били доказ Нојевог потопа, сада је потоп одбачен као научно неоснован, а слојеви стена постали су доказ о много већој старости Земље. Неки добронамерни али несмотрени хришћани желели су да помире ново противпотопско и противбиблијско тумачење са библијским стварањем, па су јом почели да тумаче као широк, недефинисан временски размак.
Истина, многа ранија тумачења старости Земље заснивала су се на погрешним претпоставкама. Међутим, не смемо дозволити тврдоглавом и ограниченом ставу науке да утиче на то како тумачимо Библију. Према 2. Мојсијевој 20:9-11, Бог је за дословно шест дана створио свет, што је послужило као пример човекове радне недеље: ради шест дана, а седмог се одмарај. Бог је свакако могао да створи све ођедном да је тако хтео. Али он је очито имао нас на уму још пре него што је створио човека (шестог дана), јер је желео да нам остави пример који треба да следимо.
Да ли у првој глави 1. Мојсијеве дан дословно траје 24 часа?
