Зашто је битна Господња Вечера / хришћанско причешће?



srpski

Питање: Зашто је битна Господња Вечера / хришћанско причешће?

Одговор:
Проучавање Господње Вечере је једно узбудљиво искуство због дубине значења које одсликава. Догодило се то током вековног прослављање Паше, вече пре Његове смрти да је Он успоставио један нов значајан заједнички оброк који ми практикујемо и до дан данас, и то је најузвишенији израз хришћанског слављења. То је један “чин след проповеди,” спомен на Господњу смрт и васкрсење и очекивање Његовог будућег доласка у слави.

Паша је била најсветији празник у Јеврејској религијској години. Прослављала је последњи помор у Египту када су сви прворођени Египћани умрли а Израелци били поштеђени због крви јагњече којом су били попрскани њихови довратници. Јагње је след тога било испечено и поједено са бесквасним хлебом. Божија заповед је била да се кроз генерације које ће доћи, овај празник прославља. Ово је записано у Другој Мојсијевој 12.

Током прослављања, Исус и ученици су певали један или више Халелових Псалама (Псалми 111 – 118). Исус, узимајући у руке векну хлеба, је дао хвалу Богу. Док га је ломио и давао им да га, рекао је: “Ово је моје тело које се даје за вас.” На исти начин је узео чашу, и када је отпио и дао је њима, пили су из ње. Рекао је: “Ова чаша је нови савез мојом крвљу која се пролива за вас; ово чините за мој спомен.” Завршио је славље певањем химне а затим су отишли напоље у мрак на Маслинску гору. Тамо је Исус издат, као што је и проречено од стране Јуде. Следећи дан био је распет.

Извештај о Господњој Вечери се налази у Еванђељима по Матеју 26:26-29, Марку 14:17-25, Луки 22:7-22, и Јовану 13:21-30. Апостол Павле је писао у вези са Господњом Вечером, божанским откривењем у Првој Коринћанима 11:23-29. (Зато што Павле није био у Горњој соби када се то дешавало.) Павле је укључио једну реченицу које нема у Еванђељима: “Стога ко недостојно једе хлеб или пије чашу Господњу, огрешиће се о тело и крв Господњу. Човек нека испитује самога себе, и тако нека једе од хлеба и нека пије из чаше; јер ко једе и пије а не прави разлику између тела Господњег и другог јела, себи на суд једе и пије” (11:27-29). Можда се питамо шта то значи да “недостојно” једемо хлеб и пијемо чашу. То може да значи да пренебрегнемо истинско значење хлеба и чаше, тако што заборављамо колико је невероватна цена коју је наш Спаситељ платио за наше спасење. Или може да значи да дозволимо да сама церемонија постане један мртав и формалан ритуал, или да прилазимо Столу без да смо исповедили наш грех. Држећи се Павлових упутстава, свако треба да испитује самог себе пре него да једе хлеб и пије од чаше као и да послуша упозорење.

Друга реченица коју је написао Павле а која није укључена у Еванђеља је: “Јер кад год једете овај хлеб и пијете ову чашу, обзнањујете смрт Господњу−док не дође” (11:26). Ово ставља временско ограничење на ову церемонију – до повратка нашег Господа. Из ових кратких извештаја научили смо како је Исус искористио два најслабија елемента као симболе Свог тела и крви, и начинио их да буду спомен на Његову смрт. То није био споменик од клесаног мермера или ливеног бакра, већ од хлеба и вина.

Он објављује да тај хлеб говори о Његовом телу које ће бити сломљено – није било сломљене кости, али је Његово тело било толико сломљено да Га је било тешко препознати (Псалам 22:12-17, Исаија 53:4-7). Вино говори о Његовој крви, указујући на ужасну смрт коју ће ускоро искусити. Он, савршени Син Божији, је постао испуњење безбројних Старозаветних пророчанстава која се односе на Откупитеља. (Прва Мојсијева 3:15, Псалам 22, Исаија 53, итд.) Када је рекао: “Ово чините мени за спомен,” је указивало на церемонију коју треба чинити у будуће. Указивало је исто тако на то да Паша, која је захтевала смрт јагњета и очекивала долазак Јагњета Божијег који ће узети грехе света, је сад излишна. Нови завет, је започео онда када је Христ, Пашално Јагње (Прва Коринћанима 5:7), жртвован (Јеврејима 8:8-13). Жртвени систем више није био потребан(Јеврејима 9:25-28).



Врати се на Српску страну



Зашто је битна Господња Вечера / хришћанско причешће?