Који су најјачи библијски аргументи за Христово божанство?


Питање: Који су најјачи библијски аргументи за Христово божанство?

Одговор:
Тешко је порећи да је Нови завет пун стихова о Христовом божанству. Од четири канонска еванђеља преко Дела апостолских и Павлових посланица, Исус не само да је виђен као Месија (или Христос), већ је изједначен са самим Богом. Апостол Павле спомиње Христово божанство када назива Исуса нашим „великим Богом и Спаситељем" (Титу 2:13) и чак каже да је Исус постојао „у обличју Божијем" пре свог отеловљења (Филипљанима 2:5-8). Бог Отац каже у вези са Исусом: „Твој престо, Боже, стоји у све векове и жезло правости је жезло твога царства″ (Јеврејима 1:8). Исус се директно помиње као да је сам Створитељ (Јован 1:3; Колошанима 1:16-17). Други библијски одломци подучавају Христово божанство (Откривење 1:7; 2:8; 1. Коринћанима 10:4; 1. Петрова 5:4).

Иако су ови директни цитати довољни да утврде да Библија потврђује да је Исус Бог, један индиректан приступ можда се докаже као још упечатљивији. Исус се стално стављао на место Јахве преузимајући на себе Очева божанска права. Често је чинио и говорио ствари које само Бог има права да чини или каже. Исус је себе стално спомињао на начине који су указивали на Његово божанство. Неки од тих примера нам пружају најјачи доказ о Исусовом личном разумевању свог божанства.

У Марку 14, Исус стоји оптужен на свом суђењу пред првосвештеником. „Првосвештеник га опет упита и рече му: ,Јеси ли ти Христос, Син Благословенога?ʾ А Исус рече: ,Ја сам, и видећете Сина Човечијег како седи с десне стране силе и иде са облацима небескимʾ″ (Марко 14:61-62). Овде, Исус се позива на старозаветну књигу Данила где пророк Данило говори: „Ја погледах у својим ноћним виђењима и гле, на небеским облацима дође неко као Син Човечији. Приступи ка старешини дана и приближи му се. Њему се даде власт, слава и краљевство, Њему су служили сви народи и сва племена, људи свих језика. Његова власт — власт је вечна која неће проћи и Његово краљевство никада неће престати" (Данило 7:13-14).

У овом спомињању Данилове визије, Исус се идентификује као Син Човечији, особа којој је дата „власт, слава и краљевство, коме служе сви народи и сва племена, људи свих језика". Син Човечији има власт која је трајна и која неће проћи. Човек се одмах запита каква то особа има власт која је вечна. Каквој особи је дато краљевство и коме ће сви људити служити? Првосвештеник, који је одмах препознао Исусову тврдњу о божанству, поцепао је своју одећу и објавио да је Исус крив за богохуљење.

Исус користи термин „Син Човечији" што има веома јаку апологетску вредност. Један скептик у вези са Христовим божанством не може лако да одбаци овај опис који је Исус дао о самом себи. То што је Христос себе овако споменуо потврђено је на много начина, као што се може наћи у еванђељима. Израз „Син Човечији" користи се за Исуса, ван еванђеља, само неколико пута (Дела 7:56; Откривење 1:13; 14:14). С обзиром да је рана апостолска црква слабо користила овај израз, мало је вероватно да би га они приписивали Исусу, да Он није био тај који је себе тако описао. А ипак, ако се утврди да је Исус заиста користио ту титулу да опише себе, постаје очигледно да је Он сматрао да има вечну моћ и јединствен ауторитет који превазилази обично људско биће.

Понекад су Исусова дела откривала Његов идентитет. Исусово исцељење парализованог човека у Марку 2 десило се да би се приказао Његов ауторитет и способност да прашта грехе (Марко 2:3-12). У умовима Његове јеврејске публике, такве способности биле су резервисане само за Бога. Исус, такође, прима слављење неколико пута у еванђељима (Матеј 2:11; 28: 9, 17; Лука 24:52; Јован 9:38; 20:28). Исус никада није одбацио обожавање. Уместо тога, Он је то сматрао прикладним. На другим местима, Исус је подучавао да ће Син Човечији, на крају, доћи да суди човечанству (Матеј 25: 31-46) и да наше вечне судбине зависе од тога како Њему одговоримо (Марко 8: 34-38). Такво понашање указује на Исусово шватање самог себе као Бога.

Исус је, такође, говорио да ће Његово предстојеће васкрсење из мртвих потврдити веома посебне тврдње које је Он изговорио за себе (Матеј 12:38-40). Пошто је био распет и сахрањен у гробници Јосифа из Ариматеје, Исус је, заиста, устао из мртвих, утврђујући своје тврдње о божанству.

Доказ о овом чудесном догађају је веома моћан. Бројни савремени извори говоре о Исусовом појављивању после распећа и појединцима и групама под различитим околностима (1. Коринћанима 15:3-7; Матеј 28:9; Лука 24:36-43; Јован 20:26-30; 21:1-14; Дела 1:3-6). Многи од ових очевидаца били су вољни да умру за ово уверење, а неколико њих и јесте умрло! Климент из Рима и јеврејски историчар Јосиф дају нам извештаје из првог века о неколико мученичких смрти. Све теорије које су се користиле да би се омаловажили докази о васкрсењу (као што је теорија о халуцинацији) нису успеле да објасне све познате чињенице. Исусово васкрсење је утврђена историјска чињеница и то је најјачи доказ о Исусовом божанству.

English


Врати се на Српску страну
Који су најјачи библијски аргументи за Христово божанство?

Сазнајте како ...

Проведи вечност са Богом



Примите опроштај од Бога