Како хришћанин треба да гледа на самопоштовање?



srpski

Питање: Како хришћанин треба да гледа на самопоштовање?

Одговор:
Многи дефинишу самопоштовање као “осећање вредности засновано на сопственим вештинама, достигнућима, статусу, финансијским средствима и спољашњости”. Овакво самопоштовање наводи особу да се осећа независном и поносном и да сама себи постане идол, а то убија жељу за Богом. Јаков 4:6 говори нам да се “Бог супротставља охолима, а понизнима даје благодат”. Ако се ослањамо само на земаљска добра, осећај вредности неизбежно ће нам бити заснован на поносу. Исус је рекао: „ Тако и ви говорите кад свршите све што вам је наређено: ми смо некорисне слуге, учинили смо што смо били дужни да учинимо" (Лука 17:10).

То не значи да хришћани не треба да поштују себе. Осећај да смо добри не треба да зависи од наших дела, већ од онога што јесмо у Христу. Треба да се понизимо пред њим да би нас узвисио. Псалам 16:2 нас подсећа: „Ти си Господ мој, немам добра осим Тебе.“ Хришћани спознају сопствену вредност када имају добар однос с Богом. Знамо да смо драгоцени зато што је Бог платио високу цену за нас крвљу свог Сина, Исуса Христа.

С једне стране, низак ниво самопоштовања или комплекс ниже вредности је супротан поносу. Али с друге стране гледано, то је вид поноса. Људи са комплексом ниже вредности желе да их људи сажаљевају, да им пруже пажњу и утеше их. Комплекс ниже вредности, као и код поноса, може да значи “погледај мене”. То је само другачији пут који води до истог циља – себичности и обузетости собом. Оно што се очекује од нас је да будемо несебични, да умиремо себи и преусмеримо пажњу на великог Бога који нас је створио и који нас укрепљује.

Библија каже да нас је Бог учинио вредним кад нас је изабрао да будемо његов народ (Ефесцима 1:14). Због тога је само он достојан части и хвале. Када имамо здраво самопоштовање, нећемо допустити себи да упаднемо у ропство греха. Треба да се водимо понизношћу и једни друге сматрамо већим од себе (Филипљанима 2:3). Римљанима 12:3 упозорава: “Кажем сваком који је међу вама - да не мисли о себи више но што ваља мислити, него нека вам мисли буду усмерене на разборито размишљање, према мери вере коју је Бог сваком доделио.”



Врати се на Српску страну



Како хришћанин треба да гледа на самопоштовање?