Шта Библија говори о лењости?



srpski

Питање: Шта Библија говори о лењости?

Одговор:
Њутнов први закон инерције каже да тело које је у покрету остаје у покрету, док тело у мировању остаје у стању мировања. Овај закон важи и за људе. Док су неки природно покретни и завршавају оно што су започели, други су апатични и треба им мотивација да победе инертност. Лењост је за неке људе начин живота, али њеном искушењу су сви подложни. Међутим, Библија је јасна: пошто је Бог одредио да човек мора да ради, лењост је грех. „Иди к мраву, лењивче, гледај путеве његове, и омудрај” (Приче Соломунове 6:6).

Библија много говори о лењости. Приче Соломунове су пуне мудрих савета који се односе на овај проблем и упозорења лењивцима. Ту читамо да лењивац мрзи да ради: “Лењивца убија жеља, јер руке његове неће да раде” (21:25), воли да спава: " Као што се врата обрћу на чеповима својим, тако лењивац на постељи својој" (26:13), стално налази изговоре: “Лењивац говори: Љути је лав на путу, лав је на улицама” (26:13), узалуд троши време и енергију: “И ко је немаран у послу свом брат је распикући” (18:9), верује да је мудар, а заправо је будала: "Лењивац мисли да је мудрији од седморице који одговарају разумно” (26:16).

Приче Соломунове говоре и о томе какав је лењивчев крај: он постаје слуга (или дужник): "Рука радљива господариће, а лења ће давати данак” (12:24), будућност му је туробна: “Ради зиме лењивац не оре; проси о жетви, и ништа не добија”(20:4), може врло лако да осиромаши: “Жељна је душа лењивчева, али нема ништа; а душа вредних људи обогатиће се” (13:4).

У хришћанском животу нема места лењости. Нови верник учи да “…сте посредством вере благодаћу спасени, и то није од вас, - Божији је дар; не од дела, да се нико не похвали“ (Ефесцима 2:8-9). Али, верник може да постане лењ ако погрешно швати да Бог не очекује плод промењеног живота. “Ми смо, наиме, његово дело, у Христу Исусу створени за добра дела, која је Бог унапред приправио - да у њима живимо” (Ефесцима 2:10). Хришћани нису спасени по делима, али њима показују своју веру (Јаков 2:18,26). Нерад угрожава Божији циљ – добра дела. Зато Господ помаже хришћанима да победе склоност ка лењости тако што им даје нову природу (2. Коринћанима 5:17).

Нова природа мотивише нас на марљивост и продуктивност због љубави према Спаситељу. Стара склоност ка лењости, па и сви остали грехови, замењена је жељом да живимо побожно: " Крадљивац да не краде више, него нека се радије труди и својим рукама ради оно што је добро, да би могао давати коме је потребно” (Ефесцима 4: 28). Свесни смо да радом треба да обезбедимо средства за своју породицу: „А ко не води бригу о својима, нарочито о домаћима, одрекао се вере и гори је од онога који не верује” (1. Тимотеју 5:8), али и за остале у Божијој породици: “Сами знате да су ове моје руке послужиле мојим потребама и потребама мојих сарадника. Све сам вам показао, да се тако ваља трудити и немоћне прихваћати, и сећати се речи Господа Исуса, јер је он рекао: ‘Блаженије је давати него ли примати’” (Дела 20:34-35).

Ми хришћани знамо да ће Господ наградити наш труд ако истрајемо у марљивости: “И не малаксавајмо чинећи добро; јер ћемо у своје време жњети - ако не клонемо. Стога, дакле, чинимо добро свима док имамо времена, а највише онима који припадају нашој верској породици” (Галатима 6:9-10); “Што год чините, чините из душе као да чините Господу а не људима, знајући да ћете од Господа као узвраћај примити наследство. Служите Господу Христу” (Колошанима 3:23-24); “Јер Бог није неправедан па да заборави ваше дело и љубав коју сте показали према његовом имену на тај начин што сте послужили светима и што им и сада служите" (Јеврејима 6:10).

Хришћани треба у Божијој снази да раде на евангелизирању и стварању ученика. Пример нам је апостол Павле: “Њега ми објављујемо стављајући у срце сваком човеку и учећи сваког човека у свој мудрости, да сваког човека поставимо савршеним у Христу. За то се и трудим борећи се шодно његовој делотворној сили која у мени силно делује” (Колошанима 1:28-29). Чак и у небу наставиће се служење Богу, али оно више неће бити оптерећено клетвом (Откривење 22:3). Слободни од болести, туге и греха, па и лењости, свети ће заувек прослављати Господа. “Стога, браћо моја драга, будите чврсти, непоколебљиви, увек богати у делу Господњем, знајући да ваш труд није без плода у Господу” (1. Коринћанима 15:58).



Врати се на Српску страну



Шта Библија говори о лењости?