Шта Библија говори о гневу?



srpski

Питање: Шта Библија говори о гневу?

Одговор:
Контрола гнева је важна тема. Хришћански саветници кажу да 50 процената људи који долазе на саветовање имају проблема са гневом. Он може да заустави комуникацију и разори односе, а многима уништава радост и здравље. Нажалост, људи нагињу ка томе да оправдавају свој гнев уместо да прихвате одговорност. Сви ми се до неког нивоа боримо са гневом. Срећна околност је то што Божија реч даје принципе како да се суочимо са гневом на Божији начин и како да победимо гнев који је грешан.

Гнев не мора увек да буде грех. Постоји врста гнева коју Библија одобрава, а назива се “праведни гнев”. Бог уме да се разгневи (Псалам 7:11; Марко 3:5), па је и верницима наређено да се гневе (Ефесцима 4:26). У грчком језику користе се две речи за „гнев“. Прва значи „страст, енергија“, а друга „узнемирен, кључајући“. Библијски гледано, гнев је енергија коју нам Бог даје да бисмо решили проблеме. Примере гнева у Библији налазимо када се апостол Павле супротставио апостолу Петру због пружања лошег примера (Галатима 2:11-14), када се Давид разбеснео пошто је од пророка Натана чуо причу о неправди (2. Самуилова 12) и Исусов гнев због скрнављења Божијег храма у Јерусалиму (Јован 2:13-18). Примећујемо да се ниједном није радило о гневу из самоодбране, већ због одбране других људи или принципа.

Гнев се претвара у грех када је покренут себичношћу (Јаков 1:20), када се изврће Божија намера (1. Коринћанима 10:31) или када му дозволимо да се продужава (Ефесцима 4:26-27). Уместо да енергију покренуту гневом усмеримо на нападање проблема, ми нападамо особу. Ефесцима 4:15-19 каже да говоримо истину у љубави и речима изграђујемо друге, и да не дозволимо да ружне и деструктивне речи излазе из наших уста. Нажалост, отровне речи су карактеристичне за палог човека (Римљанима 3:13-14). Гнев постаје грех када дозволимо да прокључа и нанесе много боли (Приче Соломунове 29:11) и остави иза себе пустош после које често више нема поправке. Грех је и када гневна особа одбија да се помири, наставља да гунђа или када држи све у себи (Ефесцима 4:26-27). То може да изазове депресију и изиритираност малим стварима које обично нису повезане с правим проблемом.

Можемо да се суочимо са гневом на библијски начин ако признамо да смо били себични и да га нисмо добро каналисали (Приче 28:13; 1. Јованова 1:9). То треба да признамо Богу и онима које смо повредили. Не смемо да умањујемо грех проналажењем оправдања или пребацивањем кривице на друге.

Можемо да се суочимо с гневом и тако што ћемо у искушењима гледати на Бога. Ово је нарочито важно када се неко огреши о нас. Јаков 1:2-4, Римљанима 8:28-29 и 1. Мојсијева 50:20 указују на чињеницу да је Бог суверен и да држи под контролом сваку ситуацију и сваку особу која нам се нађе на путу. Ништа се не дешава а да он то не дозволи. Као што ови стихови говоре, Бог је добар (Псалам 145:8,9,17) и све што нам се дешава он изводи на наше добро и добро других. Размишљање о овој истини док нам из главе не сиђе у срце промениће начин како реагујемо на оне који нас повређују.

Можемо да контролишемо бес на библијски начин тако што ћемо оставити места Божијем гневу. Ово је нарочито важно у случајевима неправде, када зли људи злостављају недужне. Римљанима 12:19 и 1. Мојсијева 50:19 говоре нам да се не играмо Бога. Он је праведан и можемо да верујемо да ће он, који све зна и све види, поступити праведно (1. Мојсијева 18:25).

Можемо да контролишемо бес тако што ћемо зло враћати добрим (1. Мојсијева 50:21; Римљанима 12:21). То је кључ по коме се бес претвара у љубав. Као што дела произилазе из онога што осећамо, тако и осећања могу да се промене због наших дела (Матеј 5:43-48). Другим речима, осећања према другој особи могу да се промене ако променимо начин опхођења према њој.

Можемо да контролишемо бес тако што ћемо проблем решавати комуникацијом. У Ефесцима 4:15, 25-32 налазимо четири основна правила комуникације:

1) Буди искрен и говори (Ефесцима 4:15,25). Људи не могу да нам читају мисли. Морамо да говоримо истину у љубави.

2) Остани у току (Ефесцима 4:26-27). Не смемо дозволити да се то што нам смета накупља све док не изгубимо контролу. Веома је важно разговарати о томе пре него што бес прокључа.

3) Нападни проблем, а не особу (Ефесцима 4:29,31). При томе морамо да пазимо да никад не подижемо тон (Приче 15:1).

4) Делуј, не реагуј (Ефесцима 4:31-32). Због пале природе наш први импулс је углавном погрешан (с. 31). Време док бројимо до десет треба искористити да се саберемо и одреагујемо како треба (с. 32), као и да подсетимо себе да гнев треба искористити за решавање проблема, а не за стварање још већих.

И на крају, морамо да решавамо свој део проблема (Дела 12:18). Не можемо да контролишемо туђа дела и реакције, али можемо да променимо себе. Укроћивање темперамента не дешава се преко ноћи. Али помоћу молитве, проучавања Библије и ослањања на Светог Духа гнев који није по вољи Богу може да се победи. И као што се бес кроз навику утврђује и постаје део живота, тако и исправна реакција прелази у навику ако се довољно дуго вежба.



Врати се на Српску страну



Шта Библија говори о гневу?