Да ли је Библија заиста Божија Реч?



srpski

Питање: Да ли је Библија заиста Божија Реч?

Одговор:
Наш одговор на ово питање неће само одредити како гледамо на Библију и њену важност за наше животе, већ ће у крајњој линији имати вечни утицај на нас. Ако је Библија заиста Божија Реч, онда треба да је негујемо, проучавамо, да јој будемо послушни и на крају се у њу поуздамо. Ако је Библија Божија Реч, тада одбацити њу значи одбацити самога Бога.

Чињеница да нам је Бог дао Библију је доказ и слика Његове љубави за нас. Термин „откривење“ једноставно значи да је Бог комуницирао човечанству ко је Он и како можемо да имамо исправан однос са Њим. Ово су ствари које не бисмо могли да знамо да нам их Бог није открио кроз Библију. Иако је Божије откривење о Њему самом у Библији давано прогресивно у периоду од отприлике 1500 година, увек је садржало све што је потребно да човек зна о Богу како би имао исправан однос са Њим. Ако је Библија заиста Реч Божија, онда је она крајњи ауторитет за сва питања вере, религиозних обичаја и морала.

Питање које морамо себи да поставимо је како можемо да знамо да је Библија Божија Реч, а не само добра књига. Шта је толико једиствено у вези Библије да је одваја од свих других религиозних књига икада написаних? Да ли постоји доказ да је Библија заиста Божија Реч? Ово су врсте питања која се морају размотрити ако озбиљно желимо да испитамо библијску тврдњу да је Библија истинска Реч Божија, богонадахнута и у потпуности довољна да објасни сва питања вере и њене праксе.

Нема сумње да Библија заиста тврди да је истинска Реч Божија. То се јасно види у стиховима као што су 2. Тимотеју 3,15-17, где каже, „… и што из малена знаш Света писма, која те могу умудрити на спасење вером у Христа Исуса. Све писмо је богонадахнуто и корисно за поуку, за карање, за поправљање, за одгајање у праведности, да Божији човек буде савршен, приправљен за свако добро дело.“

Да бисмо одговорили на ова питања, морамо прво да размотримо и унутрашње и спољашње доказе да је Библија заиста Божија Реч. Унутрашњи докази су они који се налазе унутар саме Библије и говоре да је Библија божанске природе. Један од првих унутрашњих доказа да је Библија заиста Божија Реч се види у њеној јединствености. Иако се састоји од шездесет шест индивидуалних књига, писана је на три континента, на три различита језика у периоду од преко 1500 година, од стране 40 аутора (који су дошли из различитих друштвених слојева), Библија остаје једна јединствена целина од почетка до краја без контрадикторности. Ова јединственост је карактерише у односу на све друге књиге и доказ је божанског порекла речи, пошто је Бог покренуо људе на такав начин да су записали саме Његове речи.

Други унутрашњи доказ који показује да је Библија заиста Божија Реч се види у детаљним пророчанствима која се налазе на њеним странама. У Библији се налази стотине детаљних пророчанстава која говоре о будућности појединих нација укључујући Израел, о будућности одређених градова, будућности човечанства као и о доласку оног који ће бити Месија, Спаситељ не само Израела, већ свих који би поверовали у Њега. За разлику од пророчанстава која су нађена у другим религиозним књигама или оних која је писао Нострадамус, библијска пророчанства су изузетно детаљна и никада се није десило да се нису обистинила. Постоји преко триста пророчанстава у вези са Исусом Христом само у Старом Завету. Не само да је било проречено где ће се родити и у којој породици, већ и како ће умрети и да ће устати после три дана. Једноставно нема другог логичног објашњења испуњења пророчанстава у Библији осим тога да су божанског порекла. Не постоји ни једна друга религиозна књига која има толики обим или тип пророштва као што их Библија има.

Трећи унутрашњи доказ божанског порекла Библије се види у њеној јединсвености ауторитета и моћи.Док је овај доказ више субјективан него прва два, није ништа мање моћно сведочанство о божанском пореклу Библије. Библија има јединствен ауторитет, који не постоји ни у једној другој књизи икада написаној. Ови ауторитет и моћ се најбоље виде у безбројном мноштву живота који су се променили док су читали Библију. Наркомани су били исцељени, хомосексуалци су били ослобођени, одбачени и преморени су били трансформисани, окорели криминалци су се поправљали, грешници су били прекорени, а мржња се претварала у љубав њеним читањем. Библија поседује динамичну силу мењања која је једино могућа зато што је заиста Божија Реч.

Поред унутрашњих доказа да је Библија заиста Божија Реч, такође постоје и спољашњи докази који то показују. Један од тих доказа је историчност Библије. Будући да Библија детаљно даје историјске догађаје, њихова истинитост и тачност су подложне провери као и код свих других историјских докумената. Кроз археолошке доказа и писане документе, историјски догађаји описани у Библији су увек изнова били потврђени као истинити и тачни. У ствари, сва археолошка открића као и библијски манускрипти чине Библију једном од најбоље документованих књига прошлих времена. Чињеница да Библија тачно и истинито бележи историјски испитане догађаје је велики показатељ њене истинитости када се ради о религијским питањима и доктринама што поткрепљује њену тврдњу да је истинска Реч Божија.

Други спољашњи доказ да је Библија истинска Божија Реч је интегритет људи који су је писали. Као што је раније поменуто, Бог је користио људе из различитих друштвених слојева да запишу Библију за нас. Проучавајући животе ових људи, нема разлога да се верује да нису били искрени и поштени људи. Проучавајући њихове животе и чињеницу да су били вољни да умру (често мученичком смрћу) за оно у шта су веровали, врло брзо постаје јасно да су ови једноставни али искрени људи заиста веровали да им је Бог говорио. Људи који су писали Нови Завет и неколико стотина других верника (1. Коринћанима 15,6) знали су истину своје поруке зато што су видели и проводили време са Исусом пошто је васкрснут из мртвих. Промена која се десила зато што су видели васкрслог Исуса је имала огроман утицај на ове људе. Од људи који су се сакрили у страху, до тога да буду у стању да умру за поруку коју им је Бог открио. Њихови животи и њихове смрти сведоче о чињеници да је Библија заиста Божија Реч.

Последњи спољашњи доказ да је Библија заиста Божија Реч је њена неуништивост. Због своје важности и своје тврдње да је Божија Реч, Библија је претрпела више огорчених напада и покушаја уништења него било која друга књига у историји. Од раних Римских императора као што је Диклециан, до комунистичких диктатора и атеиста и агностика модерног доба, Библија је издржала и наџивела све своје нападаче и још увек је најиздаванија књига на свету.

Током времена, скептици су Библију сматрали митолошком, док су је археолози установили као историјску књигу. Противници су нападали њено учење као примитивно и превазиђено, али њен морал и легални концепти и учења су имали позитиван утицај на друштва и културе у целум свету. Наука, психологија и политички покрети настављају да је нападају, али она ипак остаје истинита и релевантна као што је била када је први пут писана. То је књига која је променила животе безброј људи и култура током претходних 2000 година. Без обзира како су њени противници покушавали да је нападну, униште или дискредитују, Библија остаје пођеднако јака, истинита и релевантна као и пре напада. Тачност која је очувана упркос сваком покушају да се она исквари, нападне или уништи је јасно сведочанство у корист чињенице да је Библија заиста Божија Реч. Не треба да нас изненађује да без обзира како је Библија нападана, она је увек на крају излазила непромењена. На крају крајева, Исус је рекао: „Небо и земља ће проћи, али моје речи неће проћи.“ (Марко 13,31). После разматрања ових доказа особа без сумње може да каже „Да, Библија је заиста Божија Реч.“



Врати се на Српску страну



Да ли је Библија заиста Божија Реч?