Dekonstrukcionizam – je li to ispravan način tumačenja Biblije?



Pitanje: Dekonstrukcionizam – je li to ispravan način tumačenja Biblije?

Odgovor:
Dekonstrukcionizam je u osnovi teorija tekstualne kritike ili tumačenja koja negira da postoji samo jedno ispravno značenje ili tumačenje stiha ili teksta. U srcu dekonstrukcionističke teorije tumačenja postoje dvije primarne ideje. Prva je ideja da nijedan stih ili tekst nikako ne može prenijeti pouzdanu, dosljednu i koherentnu poruku svima koji ju čitaju ili čuju. Druga je da autor koji je napisao tekst nije toliko odgovoran za sadržaj koliko su to neosobne kulturne sile, kao što je jezik i njihova nehotična ideologija. Dakle, sama temeljna načela dekonstrukcionizma u suprotnosti su s jasnim učenjem Biblije da apsolutna istina postoji i da ju stvarno možemo spoznati (Ponovljeni zakon 32,4; Izaija 65,16; Ivan 1,17-18; Ivan 14,6; Ivan 15,26-27; Galaćanima 2,5).

Dekonstrukcionistički pristup tumačenja Biblije proizlazi iz postmodernizma i stoga je samo još jedno negiranje da apsolutna istina postoji, što je jedna od najozbiljnijih logičkih pogreški koju netko može napraviti. Nijekanje apsolutne istine logička je pogreška; izjava koja proturječi sama sebi. Nitko racionalno ne može poreći apsolutnu istinu, jer da bi to učinio prisiljen je upravo donijeti jednu apsolutnu tvrdnju – ono što kaže da ne postoji. Kada netko tvrdi da apsolutna istina ne postoji, upitajte ga: „Jesi li u to apsolutno siguran?“ Ako kaže: „Da“, tada daje izjavu koja je u suprotnosti s njegovom prvom premisom.

Poput drugih filozofija koje proizlaze iz postmodernizma, dekonstrukcionizam slavi ljudsku anatomiju i određuje istinu ljudskim intelektom. Dakle, prema postmodernističkom misliocu, sva je istina relativna i ne postoji apsolutna istina. U srži postmodernizma i dekonstrukcionističke misli jest ponos. Dekonstrukcionist misli da može otkriti osobnu ili društvenu motivaciju iza onoga što kaže Biblija i stoga može odrediti ono što je „stvarno rečeno“. Rezultat je subjektivno tumačenje stiha koje je u pitanju. Umjesto prihvaćanja onoga što Biblija zapravo kaže, dekonstrukcionist je dovoljno drzak da misli kako može odrediti motiv iza onog što je napisano te iznijeti „stvarno“ ili „skriveno“ značenje teksta. Međutim, kad bi se dekonstrukcionizmom dolazilo do logičnog zaključka, onda bi se otkrića morala dekonstruirati na način da odrede što je dekonstrukcionist „stvarno“ rekao. Beskrajno kružno rezoniranje je samoporažavajuće. Kada se razmotri koliko je ovaj način razmišljanja iz temelja pogrešan, dolazi se do stiha iz 1. Korinćanima 3,19: „Jer mudrost ovoga svijeta ludost je pred Bogom. Ta pisano je: On hvata mudre u lukavstvu njihovu.“

Dekonstrukcionist ne proučava Bibliju kako bi saznao značenje autorove namjere, već pokušava prepoznati kulturne i društvene motive iza onoga što je napisano. Dekonstrukcionist je ograničen samo na tumačenje stiha po svojoj mašti. Za njega ne postoji pravo ili krivo tumačenje, a značenje teksta postaje što god čitatelj želi da bude. Možemo samo zamisliti što bi se dogodilo kad bi se pravni dokumenti poput oporuka i ostavština čitali na ovaj način. Ovaj pristup Bibliji ne prepoznaje temeljnu istinu da je Biblija Božja objektivna komunikacija sa čovječanstvom i da značenje stihova dolazi od Boga.

Umjesto trošenja vremena na raspravu o dekonstrukcionizmu ili drugim postmodernističkim teorijama, trebamo se usredotočiti na veličanje Krista i naglašavanje dostatnosti i autoriteta Biblije. Rimljanima 1,21-22 sažima većinu postmodernističkih mislilaca koji se drže takvih teorija poput dekonstrukcionizma: „Jer premda upoznaše Boga, ne proslaviše ga kao Boga niti mu zahvališe, nego postadoše isprazni u svojim umovanjima te se pomrači nerazumno srce njihovo. Praveći se da su mudri, postadoše ludi“ (VB).



Vratite se na hrvatsku naslovnu stranicu



Dekonstrukcionizam – je li to ispravan način tumačenja Biblije?