Pitanje
Kako će se naše vaskrslo telo razlikovati od sadašnjeg tela?
Odgovor
U svom prvom pismu crkvi u Korintu, Pavle govori o velikim razlikama između naših zemaljskih i vaskrslih tela (videti 1. Korinćanima 15:35-57). Upoređujući naša zemaljska tela sa sjajom naših nebeskih (vaskrsnih) tela, Pavle kaže: „Tako je i sa vaskrsenjem mrtvih: seje se u raspadljivosti; vaskrsava u neraspadljivosti; seje se u sramoti, vaskrsava u slavi; seje se u slabosti, vaskrsava u sili; seje se prirodno telo, vaskrsava duhovno" (1. Korinćanima 15:42-44, naglasak dodat). Ukratko, naša vaskrsla tela su duhovna, nerazpadljiva i podignuta u slavi i sili.
Kroz prvog Adama dobili smo svoja prirodna tela, savršeno prilagođena zemaljskom okruženju. Međutim, oni su postali propadljivi kao posledica pada. Zbog neposlušnosti čovečanstvo je postalo smrtno. Starenje, propadanje i konačna smrt sada utiču na sve nas. Iz praha smo došli i u prah ćemo se vratiti (Postanje 3:19; Propovednik 3:20). Sa druge strane, naša vaskrsla tela će biti „vaskrsnuta u nerspadljivosti". Nikada neće doživeti bolest, propadanje ili smrt. I „kada se ovo raspadljivo obuče u nepropadljivost... tada će se obistiniti izreka koja je zapisana: 'Pobeda proždre smrt'" (1. Korinćanima 15:54). Kao rezultat pada, mi smo „posejani u beščašću". Prvobitno smo stvoreni savršeni i po obličju Božijem (Postanje 1:27), ali greh je doneo sramotu. Ipak, vernici imaju obećanje da će naša nesavršena i obeščašćena tela jednog dana biti podignuta u slavi. Oslobođena ograničenja nametnutih grehom, naša vaskrsla tela biće časna i savršeno prikladna da ugode i proslave našeg Stvoritelja tokom večnosti.
Naša sadašnja tela takođe karakterišu bezsilje i oslabljenost. Naši zemaljski „hramovi" su nesumnjivo krhki i podložni mnoštvu bolesti koje pustoše čovečanstvo. Takođe smo oslabljeni grehom i iskušenjem. Jednog dana, međutim, naša tela će biti podignuta u moći i slavi i više nećemo biti podložni manama i krhkostima koje danas prožimaju život.
Na kraju, vaskrslo telo će biti duhovno. Naša prirodna tela su pogodna za život u ovom svetu, ali ovo je jedina realnost u kojoj možemo da živimo. „Telo i krv ne mogu da naslede Božije Carstvo" (1. Korinćanima 15:50). Posle vaskrsenja imaćemo „duhovno telo", savršeno pogodno za život na nebu. To ne znači da ćemo biti samo duhovi — duhovi nemaju tela — već da našim vaskrslim telima neće biti potrebna fizička podrška ili da će zavisiti od prirodnih sredstava za održavanje života.
Možemo dobiti uvid u to kakva će biti naša vaskrsla tela ako se prisetimo Isusovog pojavljivanja posle vaskrsenja. Još uvek je imao vidljive rane i Njegovi učenici su mogli da Ga fizički dodirnu, a ipak je mogao da putuje bez napora i da se pojavljuje i nestaje po volji. Mogao je da prođe kroz zidove i vrata, ali je takođe mogao da jede i pije, sedi i priča. Sveto pismo nas obaveštava da će naša „ponizna tela" biti „kao Njegovo slavno telo" (Filipljanima 3:21). Zaista, fizička ograničenja nametnuta grehom koja ometaju našu sposobnost da Mu u potpunosti služimo na zemlji zauvek će nestati, oslobađajući nas da Ga slavimo i da Mu služimo zauvek.
English
Kako će se naše vaskrslo telo razlikovati od sadašnjeg tela?
