Šta je molitva u jezicima? Da li je molitva u jezicima jezik koji se koristi između vernika i Boga?




Pitanje: Šta je molitva u jezicima? Da li je molitva u jezicima jezik koji se koristi između vernika i Boga?

Odgovor:
Radi informisanosti, pročitaj naš članak o daru govora u jezicima. Postoje četiri osnovna biblijska odeljka koji se citiraju kao dokaz za molitvu u jezicima: Rimljanima 8:26; 1. Korinćanima 14:4-17; Efescima 6:18; and Judina, 20. stih. Efescima 6:18 and Judina 20. stih pominju „molitvu u Duhu.” Međutim, jezici kao jezik koji se koristi u molitvi nije isto što i „molitva u Duhu“.

Rimljanima 8:26 nam kaže: „Isto tako i Duh pomaže našoj slabosti; jer mi ne znamo za šta treba da se molimo - kako priliči, ali sam Duh posreduje za nas uzdisajima koji se ne mogu iskazati.“ Dve kljulčne ideje snažno govore u prilog tome da se Rimljanima 8:26 odnosi na jezike kao molitveni jezik. Prvo, Rimljanima 8:26 tvrdi da je Duh taj koji „uzdiše“, ne vernici. Drugo, Rimljanima 8:26 tvrdi da se „uzdisaji“ Duha ne mogu iskazati. Suština govora u jezicima je izgovaranje reči.

Tako nam 1. Korinćanima 14:4-17, a posebno 14. stih govore: „Jer ako se molim Bogu čudnim jezikom, duh moj se moli, a moj um ostaje bez ploda.” 1. Korinćanima 14:14 jasno pominje “molitvu u jezicima”. Šta ovo znači? Prvo, od ogromne važnosti je proučavanje konteksta. 1. Korinćanima, 14. poglavlje je prvenstveno poređenje/kontrast između dara govora u jezicima i dara prorokovanja. Stihovi 2-5 jasno govore da Pavle vidi proroštvo kao dar koji je superioran u odnosu na jezike. U isto vreme, Pavle ističe vrednost jezika i tvrdi da mu je drago što govori jezicima više od bilo koga drugog (18. stih).

Dela 2 opisuju prvo pojavljivanje dara jezika. Na dan Pedesetnice apostoli su govorili u jezicima. Dela, drugo poglavlje pojašnjavaju da su apostoli govorili ljudskim jezikom (Dela 2:6-8). Reč koja je prevedena sa „jezici“ je glossa , što znači „jezik“. To je reč iz koje potiče engleska reč „glossary” (rečnik). Govorenje u jezicima je bila sposobnost da osoba govori jezikom koj inače ne poznaje, da bi prenela jevanđelje nekom ko govori tim jezikom. U oblasti Korinta, koja je bila multikulturalna, izgledalo je da je dar jezika posebno vredan i istaknut. Korintski vernici bili su u stanju da bolje prenesu jevanđelje i Božiju Reč zbog dara jezika. Međutim, Pavle je sasvim jasno rekao da i kada se ovako koriste jezici neko mora da ih tumači ili prevede (1. Korinćanima 14:13, 27). Korinstski vernik bi govirio jezicima objavljujući Božiju istinu nekome ko je govorio taj jezik, i tada bi taj vernik, ili drugi vernik u crkvi, tumačio ono što je bilo izgovoreno tako da je ceo skup mogao da razume ono što je bilo izgovoreno.

Šta je onda molitva u jezicima i kako se ona razlikuje od govorenja u jezicima? 1.Korinćnaima 14:13-17 navodi da molitvu u jezicima takođe treba prevoditi. I time izgleda da je molitva u jezicima bila molitveni dar Bogu. Ova molitva bi služila nekome ko je govorio tim jezikom, ali je trebalo i da bude prevedena da bi cela crkva imala koristi od nje.

Ovo tumačenje se ne slaže sa onima koji molitvu u jezicima vide kao jezik molitve. Ovo drugo shvatanje se ovako može sumirati: molitva u jezicima je lični molitveni jezik između vernika i Boga (1. Korinćanima 13:1) koji vernik koristi za svoju izgradnju (1. Korinćanima 14:4). Ovo tumačenje je nebibijsko iz tri naredna razloga: 1) Kako molitva u jezicima može da bude privatni molitveni jezik ako ga treba tumačiti (1. Korinćanima 14:13-17)? 2) Kako molitva u jezicima može da bude na samoizgradnju kada Pismo govori da su duhovni darovi dati za izgradnju Crkve, ne samog sebe (1. Korinćanima 12:7). 3) Kako molitva u jezicima može da bude privatni jezik molitve ako je dar jezika „znak za neobraćene“ (1. Korinćanima 14:22)? 4) Biblija jasno govori da ne poseduje svako dar jezika (1. Korinćanima 12:11, 28-30). Kako jezici mogu da budu dar za samoizgradnju ako ga ne poseduje svaki vernik? Da li nam je svima potrebno da budemo izgrađeni?

Neki shvataju molitvu u jezicima kao „jezik tajnog koda“ koji sprečva Sotonu i njegove demone da razumeju naše molitve i time stiču prednost nad nama. Ovo tumačenje je nebiblijsko iz sledećih razloga: 1) Novi Zavet dosledno opisuje jezike kao ljudski jezik. Malo je verovatno da Sotona i njegovi demoni ne razumeju ljudske jezike. 2) Biblija beleži bezbrojne zastupničke molitve. Čak i ako sotona i njegovi demoni slušaju i razumeju naše molitve, nemaju ni malo moći da Boga spreče da ne odgovori na molitve koje su u skladu sa Njegovom voljom. Znamo da Bog čuje naše molitve i zbog te činenjice nebitno je da li Sotona i njegovi demoni čuju i razumeju naše molitve.

Šta onda reći za mnoge hrišćane koji su doživeli molitvu u jezicima i smatraju daje im je na izgradnju? Prvo, svoju veru i dela treba da zasnujemo na Pismu, ne iskustvu. Svoje iskustvo treba da vidimo u svetlu Pisma, a ne da tumačimo Pismo na osnovu našeg iskustva. Drugo, mnogi kultovi i religije sveta takođe beleže slučajeve govorenja u jezicima, molitve u jezicima... Očigledno je da izvor nadahnuća tim osobama nije Sveti Duh tako da izgleda moguće da demoni kopiraju dar govora u jezicima. To bi trebalo da nas podstakne da još pažljivije poredimo svoje iskustvo sa Pismom. Treće, studije su pokazale da govor u jezicima može da bude naučeno ponašanje. Kroz slušanje i posmatranje drugih dok govore u jezicima osoba može da nauči koja je procedura, čak nesvesno. To je najverovatnije objašenje za većinu slučajeva govora /molitve u jezicima među hrišćanima. Četvrto, osećaj „samoizgradnje“ je prirodan. Ljudsko telo prizvodi adrenalin i endorfine kada doživljava nešto novo, uzbudljivo, emotivno, i /ili nevezano sa racinalnim.

Molitva u jezicima je defifnitno tema oko koje se hrišćani sa poštovanjem i ljubavlju slažu da se ne slažu. Molitva u jezicima nije ono što određuje naše spasenje. Molitva u jezicima nije nešto što što razdvaja zrelog od nezrelog hrišćanina. Bez obzira da li postoji ili ne molitva u jezicima kao lični molitveni jezik, to nije od fundamentalne važnosti za hrišćansku veru. Tako da iako verujemo da nas biblijsko tumačenje jezika odvlači od ideje o privatnom molitvenom jeziku radi lične izgradnje, takođe priznajemo da su mnogi koji to praktikuju naša braća i sestre u Hristu i da zaslužuju našu ljubav i poštovanje.



Vrati se na Srpsku stranu



Šta je molitva u jezicima? Da li je molitva u jezicima jezik koji se koristi između vernika i Boga?