Na koji način su povezani molitva i post?




Pitanje: Na koji način su povezani molitva i post?

Odgovor:
Iako veza između molitve i posta nije posebno objašnjena u Svetom Pismu, zajednička nit koja ih povezuje provlači se kroz sve zabeležene primere molitve i posta u Bibliji. Čini se da je u Starom zavetu post sa molitvom dolazio kao posledica velike potrebe i zavisnosti, ali i kao izraz nemoći pred aktuelnom ili nadolazećom nevoljom. Molitva sa postom javlja se u Starom zavetu u vremenima tuge, pokajanja i duboke duhovne potrebe.

U prvoj glavi Knjige Nemijine čitamo da se Nemija moli i posti, skrhan bolom pošto je čuo da je Jerusalim opustošen. Dani koje je proveo u molitvi obeleženi su suzama, postom, ispovedanjem grehova svog naroda i preklinjanjem da se Bog smiluje. Njegovo osećanje je bilo toliko snažno da je prosto nemoguće zamisliti da bi usred takve molitve možda poželeo da uzme pauzu za hranu i piće. Propast koja je zadesila Jerusalim na sličan način je pogodila i Danila: “I okretoh lice svoje ka Gospodu Bogu tražeći ga molitvom i molbama s postom i s kostreti i pepelom” (Danilo 9:3). Danilo je, kao i Nemija, postio i molio da se Bog smiluje na narod, govoreći: “Zgrešismo i zlo činismo i bismo bezbožni, i odmetnusmo se i odstupismo od zapovesti tvojih i od zakona tvojih” (s. 5).

U nekoliko primera u Starom zavetu post je povezan sa zastupničkom molitvom. David je postio i iskreno plakao pred Bogom posredujući u molitvi za svoje bolesno dete (2. Samuilova 12:16). Jestira je pozvala Mardoheja i Jevreje da poste i mole za nju pre nego što je izašla pred svog muža cara (Jestira 4:16). Očigledno, post i molitva su usko povezani.

I u Novom zavetu nalazimo primere posta i molitve, ali oni nisu vezani za pokajanje i ispovedanje grehova. Proročica Ana “nije napuštala hram služeći Bogu postom i molitvom noću i danju” (Luka 2:37). Sa svoje 84 godine, Ana je i kroz molitvu i post služila Bogu u hramu iščekujući obećanog Spasitelja Izraela. Takođe u Novom zavetu nalazimo crkvu u Anitohiji koja posti i slavi Boga, a Sveti Duh im progovara da pošalju Savla i Varnavu u misiju. Tada su postili i molili se, položili ruke na njih dvojicu i poslali ih na delo na koje ih je Bog pozvao. Vidimo, dakle, da su ovi primeri posta i molitve deo služenja Bogu i traženja njegove milosti. Međutim, nigde ne nalazimo nijedan nagoveštaj da će Bog pre da odgovori na one molitve koje su praćene postom. Post sa molitvom više ukazuje na iskrenost motiva onih koji se mole i kritičnost situacija u kojima se nalaze.

Jedno je sigurno: teologija posta je teologija prioriteta u kojoj je vernicima data mogućnost da iskažu svoju nepodeljenu i snažnu privrženost Gospodu i duhovnom životu. Ta privrženost će biti izražena privremenim uzdržavanjem od hrane i pića da bi se uživalo u komunikaciji sa Bogom. Naše “pouzdanje da ulazimo u svetinju krvlju Isusa” (Jevrejima 10:19), bilo da postimo ili ne, jedna je od najlepših “boljih stvari” koje su naše u Isusu Hristu. Post i molitva ne treba da budu teret i obaveza, već slavljenje Božije dobrote i milosti prema svojoj deci.



Vrati se na Srpsku stranu



Na koji način su povezani molitva i post?