Šta znači moliti se bez prestanka?




Pitanje: Šta znači moliti se bez prestanka?

Odgovor:
Pavlova zapovest u 1. Solunjanima 5:17 da se molimo bez prestanka može da zbuni. To očigledno ne da znači da moramo po ceo dan da držimo spuštenu glavu i oči zatvorene. Pavle ne misli na neprestano pričanje, već na stav da smo svesni Boga i da mu se predajemo sve vreme. Svakog trenutka treba da živimo sa svešću da je Bog sa nama i da je aktivno uključen u naše misli i dela.

Kada nam se u misli useli briga, strah, obeshrabrenje i bes treba odmah da preokrenemo svaku misao u molitvu, a svaku molitvu u zahvaljivanje. U poslanici Filipljanima Pavle nas upućuje da prestanemo da se brinemo “nego u svemu molitvom i moljenjem sa zahvaljivanjem neka se vaše molbe Bogu očituju” (Filipljanima 4:6). Vernike u Kolosi je učio: “Budite istrajni u molitvi, bdijte u njoj sa zahvaljivanjem” (Kološanima 4:2). Pavle je napominjao Efescima da na molitvu gledaju kao na oružje koje će koristiti u duhovnoj borbi (Efescima 6:18). Svakog dana molitva treba da bude naš prvi odgovor na svaku obeshrabrujuću situaciju, svaku zastrašujuću misao i svaki zadatak koji nam je Bog poverio, a ne želimo da ga obavimo. Ako se ne budemo molili, doći ćemo u situaciju da moramo da se oslanjamo na sebe umesto na Božiju milost. U suštini, neprestana molitva je stalna zavisnost od zajedništva s Ocem.

Za hrišćane molitva treba da bude kao disanje. Ne morate da razmišljate da li dišete zato što atmosfera vrši pritisak na vaša pluća čime vas tera na disanje. Zbog toga je mnogo teže zadržavati dah nego disati. Slično tome, kada uđemo u Božiju porodicu mi ulazimo u duhovnu atmosferu u kojoj Božije prisustvo i milost vrše pritisak tj. uticaj na naše živote. Molitva je prirodan odgovor na taj pritisak. Kao vernici, svi mi smo ušli u božansku atmosferu da bismo udisali molitveni vazduh.

Nažalost, mnogi vernici dugo zadržavaju svoj duhovni dah misleći da su im kratki trenuci sa Bogom dovoljni da prežive. Ali to uzdržavanje od udaha uzrokovano je njihovim grešnim željama. Činjenica je da svaki vernik stalno treba da bude u Božijem prisustvu, da stalno udiše njegovu istinu i u potpunosti bude funkcionalan.

Hrišćanima je lakše da se, umesto da zavise od Božije milosti, osete sigurnima samo zato što imaju nekakvu predstavu o njoj. Previše vernika se zadovoljava fizičkim blagoslovima zbog čega nemaju mnogo želje za duhovnim. Kada programi, metode i novac dovedu do impresivnih rezultata, postoji opasnost da se ljudski uspeh proglasi za Božiji blagoslov. Kada dođe do toga, nestaje goruća čežnja za Bogom i potreba za njegovom pomoći. Stalna, uporna i neprekidna molitva je osnovni deo hrišćanskog života, a dolazi iz poniznog srca koje je zavisno od Boga.



Vrati se na Srpsku stranu



Šta znači moliti se bez prestanka?