Šta se dešavalo u međuzavetnom periodu?




Pitanje: Šta se dešavalo u međuzavetnom periodu?

Odgovor:
Vreme između poslednjih knjiga Starog zaveta i pojave Hrista naziva se međuzavetnim periodom. Pošto tada nije bilo proročke reči, neki ga nazivaju i “četristo godina tišine”. To je vreme kada dolazi do velikih promena u političkom, verskom i društvenom životu. Mnogo toga što se tada izdešavalo predvideo je prorok Danilo (vidi Danilo 2, 7. i 8. glavu i uporedi sa istorijskim događajima).

Izrailj je bio pod vlašću Persije od 532. do 332. p.n.e. Persijanci su dopustili Jevrejima da zadrže svoju veru ne mešajući se mnogo u religijska pitanja. Dozvolili su im čak i da obnove svoj hram i održavaju službe u njemu. (2. Dnevnika 36:22-23; Jezdra 1:1-4). Ovaj vremenski raspon obuhvata poslednjih 100 godina Starog zaveta i prvih 100 godina međuzavetnog perioda. Međutim, ovo doba relativnog mira i zadovoljstva bilo je tek zatišje pred buru.

Aleksandar Veliki porazio je persijskog cara Darija i time praktično pokorio svet. Aleksandar je bio Aristotelov učenik pa je odlično poznavao grčku filozofiju i politiku. U svakoj zemlji koju bi osvojio nametao je helensku kulturu. Kao rezultat toga Stari zavet je preveden na grčki, a prevod je dobio ime Septuaginta. Većina navoda iz Starog zaveta koji se pojavljuju u Novom uzeti su iz Septuaginte. Aleksandar Veliki je dao Jevrejima versku slobodu, ali je i dalje insistirao na prihvatanju grčkog načina života. Takav preokret nije se pokazao dobrim po Jevreje zbog svetovne, humanističke i bezbožne prirode grčke kulture.

Posle Aleksandrove smrti na judejskom tronu su se smenjivali njegovi naslednici. Sve je kulminiralo dolaskom na vlast Antioha Epifana koji ne samo što je Jevrejima ukinuo versku slobodu već je, oko 167. godine p.n.e, oterao legitimne sveštenike i oskrnavio hram nečistim životinjama i paganskim oltarom (vidi Marko 13:14). Taj čin je bio religijski ekvivalent silovanja. Međutim, Jevreji dižu pobunu i vraćaju sebi hram i svoje sveštenike. Usledio je period ratova, nasilja i rivalstva među samim Jevrejima.

Oko 63. godine p.n.e. rimski vojskovođa Pompej pokorio je Palestinu i Judeja je postala rimska pokrajina. Sledom događaja za njenog kralja imenovan je Irod po volji rimskog senata. Rimljani su uzimali porez od Judeja i držali ih pod kontrolom, a na kraju su i razapeli Mesiju na krstu. Rimska, grčka i jevrejska kultura izmešale su se u Judeji.

U periodu grčke i rimske okupacije u Palestini se formiraju dve važne političko-verske grupe. Fariseji su Mojisijevom zakonu dodali zakone iz usmene tradicije koji su im vremenom postali važniji od Božijih (vidi Marko 7:1-23). Iako se Hristovo učenje u većini slučajeva slagalo sa farisejskim, on je napadao njihov prazni legalizam i nedostatak saosećanja. Sadukeji su predstavljali plemstvo i bogataše, a na vlast su došli preko sinedriona. Oni su odbacivali sve svete spise osim Mojsijevih knjiga. Nisu verovali ni u uskrsnuće i, generalno, bili su senke Grka kojima su se neskriveno divili.

Događaji koji su pripremili teren za dolazak Hrista ostavili su dubok trag u jevrejskom narodu. On je, kao i pagani iz drugih naroda, sve više bio razočaran u religiju. Pagani su počeli da preispituju opravdanost politeizma i mitologije. Rimljane i Grke je sve više privlačila jevrejska Biblija koja je sad bila prevedena na grčki i latinski. Jevreji su pak klonuli duhom. Bili su pokoreni, ugnjetavani i uprljani tuđinskim uticajima. Njihova nada je bledela, a vera još i više. Sada su bili uvereni da jedino dolazak Mesije može da ih spase.

Novi zavet pripoveda o tome kako se pojavila nada ne samo za Jeveje već i za ceo svet. Ispunjenje proročanstva u Hristu prepoznali su mnogi koji su ga tražili. Rimski centurion, tri mudraca i farisej Nikodim su prepoznali Mesiju. “Četristo godina tišine” prekinuto je najveličanstvenijom pričom koja je ikada ispričana, evanđeljem Isusa Hrista.



Vrati se na Srpsku stranu



Šta se dešavalo u međuzavetnom periodu?