Šta Biblija kaže o hrišćanima koji se zadužuju ? Da li hrišćani treba da pozajmljuju ili daju pare na zajam?




Pitanje: Šta Biblija kaže o hrišćanima koji se zadužuju ? Da li hrišćani treba da pozajmljuju ili daju pare na zajam?

Odgovor:
Pavlovo poslanje nama da ne budemo nikom ništa dužni osim ljubavi u Rimljanima 13:8, je moćna opomena o tome koliko je Bogu neprijatan bilo koji oblik duga koji nije plaćen na vreme (vidi takođe Psalam 37:21). Mi obično o dugu mislimo kao o novčanoj obavezi. Ali u svetlu ovog celog pasusa (Rimljanima 13:1-10), Pavle izgleda da ima širi smisao duga na umu (Rimljanima 13:7). On ne samo da govori o porezima, taksama i tarifama koje su nam propisane od strane naše vlade, već i o poštovanju i časti koje dugujemo onima koji su na vlasti. Svi mi smo dužnici Božijoj blagodati. I kao što nam je On pokazao ljubav, mi treba da pokažemo ljubav i onima koji su oko nas, sa kojima radimo i živimo – čak i onima koji nas oporezuju i koji su na vlasti.

Neki ljudi dovode u pitanje stavljanje bilo kakve kamate na kredite, ali nekoliko puta u Bibliji vidimo da je fer kamata nešto što se očekuje da se dobije za novac koji je pozajmljen (Priče 28:8, Matej 25:27). U prastarom Izraelu, zakon je zabranjivao da se uzima kamata na jednu vrstu kredita – one koji se daju siromašnima (Treća Mojsijeva 25:35-38). Ovaj zakon je imao različite društvene, finansijske i duhovnihe posledice, ali dve su posebno vredne spomena. Prvo, zakon je istinski pomagao siromašnima bez da pogorša njihovu situaciju. Dovoljno loše je bilo to da su osiromašili, i ponižavajuće je to što su morali da traže pomoć. Ali ako bi pored vraćanja kredita još morali da plaćaju i kamatu, njihov zajam bi im više štetio nego što bi im pomogao.

Drugo, zakon je tako učio jednu važnu lekciju. Za jednog kreditora da ne uzme kamatu od siromašne osobe bi to značilo delo milosrđa. On bi izgubio vrednost novca sve dok je novac na zajmu. Ali to bi isto bio vidljiv način da se izrazi zahvalnost Bogu za Njegovu milost zato što ne naplaćuje "kamatu" za blagodat koju je pokazao prema njima. Baš kao što je Bog milostivo izveo Izraelce iz Egipta kada su bili ništa više od bezvrednih robova, i dao im njovu sopstvenu zemlju (Treća Mojsijeva 25:38), tako je isto očekivao od njih da čine sličnu milost prema svojim siromašnim susedima.

Hrišćani su u paralelnoj situaciji. Isusov život, smrt, i vaskrsenje su platili naš dug greha Bogu. Sada, kada mi imamo mogućnost, mi možemo da pomognemo drugima u potrebi, posebno vernim ljudima, sa pozajmicom koja ne produbljuje njihove probleme. Isus je čak dao parabolu koja se odnosi na ovaj problem, o dva kreditora i njihovom stavu prema opraštanju (Matej 18:23-35). On je isto tako uputio svoje sledbenike: "Zabadava dobiste, zabadava dajite" (Matej 10:8).

Biblija niti izričito zabranjava niti odobrava pozajmnljivanje para. Mudrost koja se nalazi u Bibliji nas obično uči da ne ulazimo u dug. Dug nas u osnovi pravi robovima u odnocsu na one kojima dugujemo. U isto vreme, u nekim situacijama, zaduživanje je “neophodno zlo.” Sve dok se sa novcem postupa mudro, i dok su rate za plaćanje duga podnošljive – hrišćanim može da se finansijski zaduži ako je to neophodno.



Vrati se na Srpsku stranu



Šta Biblija kaže o hrišćanima koji se zadužuju ? Da li hrišćani treba da pozajmljuju ili daju pare na zajam?