Ko su bili sadukeji i fariseji?




Pitanje: Ko su bili sadukeji i fariseji?

Odgovor:
Evanđelja često pominju sadukeje i fariseje zato što je Isus bio u neprekidnom konfliktu s njima. Oni su bili vladajuća klasa u Izrailju. Između njih postoje mnoge sličnosti, ali i značajne razlike.

Sadukeji: U Isusovo vreme sadukeji su bili bogata aristokratija i zauzimali su važne pozicije sveštenika i prvosveštenika, a u sinedrionu im je pripadalo 70 mesta, što je činilo većinu. Trudili su se da prihvatanjem odluka iz Rima sačuvaju mir (Judeja je tad bila pod vlašću Rima), a politika im je bila preča od religije. Zbog politike popuštanja Rimu i svog bogatstva bili su odvojeni od običnih ljudi koji o njima nisu imali visoko mišljenje. Narod je imao više poverenja u fariseje. Iako su sadukeji imali većinu u sinedrionu, istorija kaže da su mnogo puta morali da prihvataju ideje fariseja zato što su ovi bili omiljeni u narodu.

Sadukeji su po pitanju religije bili mnogo konzervativniji u jednom važnom doktrinarnom segmentu. Fariseji su usmenu tradiciju stavljali u ravan sa pisanom Božijom rečju, ali sadukeji su priznavali samo pisanu Reč, naročito Mojsijeve knjige. Ipak, po svojim stavovima bili su daleko od savršenstva. Ovo su njihova bitnija uverenja koja su se kosila sa biblijskom doktrinom:

1. Bili su toliko nezavisni i samodovoljni da su poricali činjenicu da je Bog uključen u čovekov svakodnevni život.

2. Poricali su uskrsnuće mrtvih (Matej 22:23; Marko 12:18-27; Dela 23:8).

3. Poricali su postojanje zagrobnog života jer su smatrali da duša umire zajedno sa telom, čime su ujedno negirali nagradu i kaznu koja čeka čoveka posle smrti.

4. Negirali su postojanje duhovnog sveta tj. anđela i demona (Dela 23:8).

Pošto su bili zaokupljeni politikom, pojava Isusa ih nije mnogo interesovala sve dok se nisu uplašili da bi to moglo da privuče pažnju Rima. Tu su se sadukeji i fariseji ujedinili i počeli da smišljaju kako da ubiju Isusa (Jovan 11:48-50; Marko 14:53; 15:1). Sadukeji se još pominju i u Delima 4:1 i 5:17, a istoričar Josif ih povezuje sa smrću apostola Jakova (Dela 12:1-2).

Sadukeji su nestali sa istorijske scene 70. godine. Pošto su kao viša klasa zavisili od političkih veza i svešteničkih pozicija, razaranje Jerusalima i hrama od strane Rimljana bio je i njihov kraj.

Fariseji: Za razliku od sadukeja pripadali su srednjoj preduzetničkoj klasi i bili su povezani sa običnim ljudima. Narod ih je cenio mnogo više nego sadukeje. Iako su bili manjina u sinedrionu i sveštenstvu, izgleda da su imali veću kontrolu nad odlukama sinedriona zbog podrške naroda.

Fariseji su smatrali da je Sveto pismo nadahnuto od Boga. U Isusovo vreme to je bilo ono što danas nazivamo Starim zavetom. Međutim, isti autoritet dali su usmenoj tradiciji i branili su svoj stav tvrdeći da ona doseže sve do Mojsija. Ta tradicija se razvijala vekovima i kao takva dodata je Svetom pismu što je po Bibliji striktno zabranjeno (5. Moj. 4:2). Fariseji su se rigorozno držali i jednog i drugog. Evanđelja obiluju primerima kako fariseji usmenu tradiciju izjednačavaju sa Božijom rečju (Matej 9:14; 15:1-9; 23:5; 23:16, 23; Marko 7:1-23; Luka 11:42). Ipak, bili su verni Božijoj reči i držali su se važnih doktrina. Za razliku od sadukeja verovali su u sledeće:

1. Bog ima kontrolu nad svim, ali odluke koje čovek donosi takođe utiču na njegov život.

2. Verovali su u uskrsnuće mrtvih (Dela 23:6).

3. Verovali su u život posle smrti u kome svako po zaslugama prima nagradu ili kaznu.

4. Verovali su u postojanje anđela i demona (Dela 23:8).

Iako je između fariseja i sadukeja postojalo rivalstvo, uspeli su da zanemare međusobne razlike u jednoj specifičnoj prilici – suđenju Isusu Hristu (Marko 14:53; 15:1; Jovan 11:48-50).

Sadukeji su nestali posle razaranja Jerusalima, ali fariseji koji su se više bavili religijom nego politikom uspeli su da opstanu. Štaviše, bili su protiv pobune koja je dovela do uništenja Jerusalima 70. godine i prvi su sklopili primirje sa Rimljanima posle toga. Njihovom zaslugom nastala je Mišna, važan dokument o opstanku judaizma posle uništenja hrama.

I fariseji i sadukeji bili su na meti brojnih Isusovih kritika. Možda je najbolja lekcija koju možemo da naučimo od njih ta da ne budemo kao oni. Za razliku od sadukeja, moramo da verujemo svemu što piše u Bibliji, uključujući čuda i zagrobni život. A za razliku od fariseja, ne treba da izjednačavamo tradiciju sa Svetim pismom, niti da dozvolimo da nam zajedništvo sa Bogom bude svedeno na spisak legalističkih pravila i rituala.



Vrati se na Srpsku stranu



Ko su bili sadukeji i fariseji?