Da li Bog očekuje od hrišćana da drže subotu?




Pitanje: Da li Bog očekuje od hrišćana da drže subotu?

Odgovor:
U Kološanima 2:16-17, apostol Pavle tvrdi: „Da vas, dakle, niko ne osuđuje za jelo, ili za piće, ili za kakav praznik, ili mladinu, ili subotu; ovo je sve samo sen onoga što će doći, a stvarnost je Hristos”. Slično tome, Rimljanima 14:5 govori: „Jedan razlikuje dan od dana, a drugi smatra da su svi dani jednaki; neka je samo svaki potpuno uveren u svoje mišljenje. “ Pismo jasno govori da je za hrišćanina držanje subote stvar duhovnog slobodnog izbora, ne zapovesti od Boga. Subota je pitanje u vezi sa kojim nas Bog upućuje da ne osuđujemo jedni druge. Držanje subote je stvar u vezi sa kojom svaki hrišćanin treba da ima svoje mišljenje.

U prvim poglavljima knjige Dela apostolska, prvi hrišćani su uglavnom bili Jevreji. Kada su neznabošćci krenuli da dobijaju dar spasenja kroz Isusa Hrista, jevrejski hrišćani su bili u dilemi. Koje delove Mojsijevog zakona i jevrejske tradicije bi neznabožački hrišćani trebalo da nauče i poslušaju? Apostoli su se sastali i diskutovali o toj temi na jerusalimskom saboru (Dela 15). Odluka je bila: „Stoga smatram da ne treba uznemiravati one koji se od mnogobožaca obraćaju Bogu, nego da im se piše da se uzdržavaju od idolskih pogani, i od bluda, i od udavljenoga, i od krvi.“ (Dela 15:19-20). Držanje subote nije bila odluka za koju su apostoli verovali da je neophodno da bude nametnuto neznabožačkim vernicima. Nezamislivo je da bi apostoli zanemarili da je držanje subote bila zapovest od Boga za hrišćane.

Uobičajena greška u debati o suboti je ideja da je subota dan za slavljenje. Grupe kao što su Adventisti sedmog dana veruju da Bog zahteva da se crkvene službe održavaju subotom, na sabat. To nije suština zapovesti o suboti. Zapovest o suboti se sastoji u tome da se ništa ne radi subotom (2. Mojsijeva 20:8-11). Nigde u Pismu se subota ne uzima za dan za slavljenje. Istina je da su Jevreji u Starom zavetu, Novom zavetu i modernom vremenu koristili subotu kao dan za slavljenje, ali to nije suština zapovesti o suboti. U njizi Dela, kad god se govori o tome da su se sastajali subotom, radilo se o Jevrejima, ne hrišćanima.

Kada su se prvi hrišćani sastajali? Dela 2:46-47 daju nam odgovor: „Svakodnevno su bili stalno i jednodušno u hramu, lomili su hleb po kućama, primali su hranu s radošću i prosta srca, 47 hvaleći Boga i uživajući ljubav svega naroda. A Gospod je svaki dan dodavao one koji se spasavaju.” Ako je postojao dan kad su se hrišćani redovno sastajali bila je to nedelja, prvi dan u nedelji, a ne subota (Dela 20:7; 1. Korinćanima 16:2). U čast Hristovog vaskrsenja u subotu, rani hrišćani su poštovali nedelju ne kao „hrišćanski sabat“, već kao dan posvećen samo slavljenju Isusa Hrista.

Jel ima nešto loše u tome da slavimo Boga u subotu, subotu po jevrejskom? Apsolutno ne! Trebalo da slavimo Boga svaki dan ne samo subotom! U mnogim crkvama danas postoje službe i subotom i nedeljom. Postoji sloboda u Hristu (Rimljanima 8:21; 2. Korinćanima 3:17; Galatima 5:1). Da li bi hrišćani trebalo da drže subotu, tj. da ne rade subotom? Ako hrišćšanin oseća da to treba da uradi, onda apsolutno da (Rimljanima 14:5). Međutim, oni koji izaberu da praktikuju držanje subote ne treba da budu kamen spoticanja (1. Korinćanima 8:9) onima koji ne drže subotu. Galatima 5:13-15 sumira celu problematiku ovako: „Jer vi ste, braćo, pozvani na slobodu; samo neka ta sloboda ne bude povod ploti, nego ljubavlju služite jedan drugome. Jer je sav zakon našao svoje ispunjenje u jednoj reči, u: »Ljubi bližnjega svoga kao samoga sebe«. Ako se pak međusobno ujedate i izjedate, pazite da jedan drugoga ne istrebite”.



Vrati se na Srpsku stranu



Da li Bog očekuje od hrišćana da drže subotu?