Šta znači da smo divno stvoreni (Psalam 139:14)?




Pitanje: Šta znači da smo divno stvoreni (Psalam 139:14)?

Odgovor:
Psalam 139:14 kaže: „Hvalim Te, što sam divno sazdan. Divna su dela Tvoja, i duša moja to zna dobro.” U kontekstu ovog stiha govori se o tome kako je čudesna priroda naših tela. Ljudsko telo je najsložniji organizam na svetu, i ta složenost i jedinstvenost strašno mnogo govore o tome kako razmišlja njen Tvorac. Svaki aspekt tela, sve do najmanje ćelije otkriva da smo divno stvoreni.

Inženjeri znaju kako da kreiraju jake a lake bandere tako što stavljaju jak materijal po spoljnim ivicama prevoja a unutrašnjost pune lakšim, slabijim materijalom. Ovo se radi zato što je najveći pritisak na površini strukture kada se grade uobičajeni prevoji ili mesta pritiska. Presek ljudske kosti pokazuje da se na spoljnim ivicama nalazi snažan materijal a unutra je fabrika krvnih ćelija različitih vrsta. Kada proučite sofisticiani foto aparat, sa sposobnošću da propušta više ili manje svetlosti po potrebi i sposobnošću da se automatski fokusira na široko polje, to su imitacije operacija koje ljudsko oko izvodi. I pošto imamo dva oka imamo i dubinu percepcije koja nam daje sposobnost da procenimo koliko je daleko udaljen neki objekat.

Ljudski mozak je takođe neverovatan organ, koji je divno stvoren. On ima sposovbnost da uči, rasuđuje i kontroliše mnogo automatskih funkcija tela kao što je srčani ritam, krvni pritisak i disanje, i da održi ravnotežu za hod, trčanje, stajanje i sedenje, dok se sve vreme koncentriše na nešto drugo. Kompjuteri mogu da nadmaše ljudski um u prostom računanju, ali su primitivni kada se radi o izvođenju najvećeg broja umnih funkcija prosuđivanja. Mozak ima neverovatne sposobnosti prilagođavanja. U jednom eksperimentu, kada su ljudi stavili naočare zbog kojih su svet gledali naglavačke, njihovi mozgovi su brzo tumačili informacije koje su dobijali kao da svet vide ispravno, ne naglavačke. Kada su ljudima na duže vreme vezivali oči, cetar za gledanje bi uskoro počinjao da bude angažovan od strane drugih moždanih funkcija. Kada se ljudi presele u kuću pored pruge, ubrzo mozak isfilteriše zvuk vozova i on postane nesvestan buke.

Kada se radi o mikro delovima ljudskog tela, ono je takođe čudo koje je divno stvoreno. Na primer, informacije koje su potrebne za kopiranje celog ljudskog tela, sa svim detaljima, smeštene su u duploj spirali DNA lanca koji se nalazi u jezgru svake od milijardi ćelija ljudskog tela. A sistem informacija i kontrola koje predstavlja naš nervni sistem je neverovatno kompaktan u poređenju sa ljudskim nespretnim izumima žica i optičkih kablova. Svaka ćelija, koju smo nekad nazivali „jednostavna“ ćelija, mala je fabrika koju čovek još uvek ne razume. Kako mikroskopi postaju sve snažniji, otvaraju se neverovatni vidici za posmatranje ljudskog tela.

Razmisli o jednoj oplođenoj ćeliji tek začetog ljudskog života. Iz te ćelije u utrobi razvijaju se različita tkiva, organi i sitemi koji deluju svi zajedno u pravo vreme u neverovatno koordinisanom procesu. Jedan od primera je rupa u septumu uzmeđu dva srčana zalistka kod novorođenog deteta. Ova rupa se zatvara tačno u pravo vreme tokom procesa rođenja da bi se omogućio dovod kiseonika u krvi iz pluća, što se ne dešava dok je beba u utrobi i prima kisonik preko pupčane vrpce.

Zatim, imuni sistem tela je u stanju da se bori sa mnogim neprijateljima i da se obnovi, sve od najmanjih oporavaka (obnavlja čak i loše delove DNA), do najvećih (leči kosti i obnavlja od velikih povreda). Da, postoje bolesti koje konačno nadvaladaju telo kako starimo, ali nemamo predstavu o tome koliko samo puta nas je naš imuni sistem spasao od sigurne smrti.

Neverovatne su finkcije ljudskog tela. Sposobnost da nosi velike, teške objekte i da pažljivo postupa sa delikatnim objektima a da ih ne slomi je zapanjujuća. Možemo da bacamo strele iz luka mnogo puta do udaljene mete pogađajući je, kuckamo brzo po kompjuterskoj tastaturi ne razmišljajući previše o tipkama, možemo da puzimo, hodamo, trčimo, okrećemo se, penjemo, plivamo, prevćemo se i obavljamo „obične“ zadatke kao što je odvrtanje sijalice, pranje zuba, vezivanje cipela – sve to bez razmišljanja. Ovo su zaista „male stvari“, ali čovek tek treba da dizajnira i isprogramira robota koji bi mogao da obavlja tako ranovrsne zadatke i pokrete.

Funkcije digestivnog trakta i organa za to vezanih, dugovečnost srca, formiranje i funkcija nerava i krvnih sudova, čišćenje krvi preko bubrega i složenost srednjeg uva, osećaj za ukus i miris, i mnogo toga još što jedva i razumemo – sve to je čudo i čovek to nije u stanju sam da napravi. Istina je da smo divno stvoreni. Koliko samo smo zahvalni što poznajemo Tvorca – kroz Njegovog Sina, Isusa Hrista, i da se čudimo ne samo njegovom znanju već i Njegovoj ljubavi (Psalam 139:17-24).



Vrati se na Srpsku stranu



Šta znači da smo divno stvoreni (Psalam 139:14)?