Ako je naše spasenje sigurno za celu večnost, zašto nas Biblija tako snažno upozorava o otpadanju od vere?




Pitanje: Ako je naše spasenje sigurno za celu večnost, zašto nas Biblija tako snažno upozorava o otpadanju od vere?

Odgovor:
Razlog zbog koga nas Biblija tako snažno upozorava o otpadanju od vere je da se pravo obraćenje meri vidiljivim plodovima. Kada je Jovan Krstitelj krštavao ljude u Jordanu upozorio je one koji su mislili da su pravedni da „daju rod dostojan pokajanja“ (Matej 3:7). Isus je upozorio one koji su ga slušali dok je davao Propoved na gori da se svako drvo poznaje po svom plodu (Matej 7:16) i da će se svako drvo koje ne donosi dobar plod iseći i baciti u vatru (Matej 7:19).

Cilj ovih upozorenja je da se suprotstave onome što neki nazivaju „kvazi-verom“. Drugim rečima, slediti Isusa je više od toga da kažeš da si hrišćanin. Svako može da tvrdi da je Hrist njegov Spasitelj ali da li svako može da donese vidljiv rod? Neko bi mogao da pita: „A šta je plod?“ Najjasniji primer ploda nalazi se u Galatima 5:22-23 gde Pavle opisuje plodove Svetog Duha: „A plod Duha je ljubav, radost, mir, dugotrpljenje, čestitost, dobrota, vera, krotost, uzdržljivost.” Postoje druge vrste hrišćanskog ploda, kao što je slavljenje, osvajanje duša za Hrista, ali ovaj spisak nam daje dobar skup hrišćanskih osobina. Pravi vernici će ispoljavati ove osobine u svom životu do one mere u kojoj napreduju u hodu sa Hristom (2. Petrova 1:5-8).

Ovi pravi, iskreni učenici koji donose plod imaju garanciju večne sigurnosti i oni će istrajati do kraja. U mnogim delovima Pisma se govori o ovome. Rimljanima 8:29-30 naglašava „zlatni lanac“ spasenja ističući da je one koje je Bog unapred znao predodredio, pozvao, opravdao, i proslavio –

Nema gubitka nigde usput. Filipljanima 1:6 govori nam da će delo koje Bog u nama započeo takođe i završiti. Efescima 1:13-14 poučava da nas je Bog zapečatio Svetim Duhom kao garanciju našeg nasledstva sve dok nam ne pripadne. Jovan 10:29 potvrđuje da niko ne može da uzme Božije ovce iz njegove ruke. Postoje i mnogi drugi stihovi koji isto govore – pravi vernici su zauvek sigurni u svom spasenju.

Odeljci koji upozoravaju protiv otpada od vere imaju dva osnovna cilja. Prvi, oni podstiču prave vernike da budu sigurni u svoj „poziv i izbor“. Pavle nam u 2. Korinćanima 13:5 kaže da ispitamo sebe da vidimo da li zaista verujemo. Ako su pravi vernici učenici koji donose plodove trebalo bi da vidimo dokaze spasenja. Hrišćani donose plodove u različitoj meri u skladu sa nivoom poslušnosti i svojim duhovnim darovima, ali svi hrišćani donose plod i trebalo bi da vidimo taj dokaz prilikom preispitivanja sebe.

Biće perioda u hrišćanskom životu kada neće biti vidljivog ploda. To su periodi greha i neposlušnosti. Ono što se dešava prilikom perioda produžene neposlušnosti je da Bog ukloni iz nas sigurnost spasenja. Zato se David molio u Psalmu 51 da mu Bog obnovi „radost spasenja“ (Psalam 51:12). Radost spasenja izgubimo kada živimo u grehu. Zato nam Biblija govori da „ispitamo sebe da li smo u veri, da proverimo sebe“ (2. Korinćanima 13:5). Kada pravi hrišćanin ispita sebe i vidi da u skorije vreme nije bilo ploda, to bi trebalo da ga vodi ka iskrenom pokajanju i okretanju ka Bogu.

Drugi razlog što postoje ovi odeljci o otpadanju od vere je da možemo da prepoznamo one koji su otpadnici. Otpadnik je onaj koji napusti svoju religioznu veru. Iz Biblije je jasno da su otpadnici oni koji su ispovedili da veruju u Isusa Hrista ali ga nikad nisu iskreno primili kao Spasitelja. Matej 13:1-9 (parabola o sejaču) ovo savršeno ilustruje. U toj paraboli, sejač seje seme, koje simbolizuje Božiju Reč, na četiri vrste tla: tlo kraj puta, kamenito tlo, tlo prekriveno korovom, i sveže obrađeno tlo. Ove vrste tla predstavljaju četiri vrste reakcije na jevanđelje. Prva je čisto odbijanje, dok ostale tri predstavljaju različite nivoe prohvatanja. Kamenito tle i tle prekriveno korovom predstavljaju ljude koji su u početku rado prihvatili jevannđelje ali kad je naišlo progonstvo (kamenito tle) ili brige ovog sveta (tle prektiveno korovom), oni su se odvratili. Isus jasno govori o ove dve reakcije na jevanđelje da iako su u početku „prihvatili“ jevanđelje nikada nisu doneli ploda jer seme (jevanđelja) nikada nije prodrlo u njihove srca. Samo četvrta vrsta koju je Bog „pripremio“ bila u stanju da primi seme i donosi plod. I opet, Isus kaže u Propovedi na gori: „Neće ući u carstvo nebesko svaki koji mi govori: Gospode, Gospode” (Matej 7:21).

Možda izgleda neobično da Biblija upozorava protiv otpadanja od vere i da u isto vreme kaže da iskreni vernik nikada neće da otpadne. Međutim, to je ono što Pismo kaže. 1. Jovanova 2:19 izričito tvrdi da oni koji otpadnu pokazuju da nikad nisu bili pravi vernici. Biblijsko upozorenje za one koji su „u veri“ a da je nikad nisu zaista primili. Delovi Pisma kao što su Jevrejima 6:4-6 i 10:26-29 su upozorenja za takozvane vernike da treba sebe da preispitaju i uvide da ako razmatraju otpadanje onda nisu zaista spaseni. Matej 7:22-23 navodi da oni koji su bili navodno vernici koje Bog odbacuje to čini ne zato što su izgubili veru već zbog toga što ih Bog nikada nije poznavao.

Mnogi žele da se poistovete sa Hristom. Ko ne želi večni život i blagoslov? Međutim, Isus nas upozorava na cenu učeništva (Luka 9:23-26, 14:25-33). Iskreni učenici su proračunali cenu učeništva, dok otpadnici nisu. Otpadnici su ljudi koji kada ostave veru dokazuju da nikada nisu ni bili spaseni (1. Jovanova 2:19). Otpadništvo nije gubitak spasenja već pokazatelj da osoba nikada zaista nije imala spasenje.



Vrati se na Srpsku stranu



Ako je naše spasenje sigurno za celu večnost, zašto nas Biblija tako snažno upozorava o otpadanju od vere?