Zašto je Juda izdao Isusa?




Pitanje: Zašto je Juda izdao Isusa?

Odgovor:
Ne možemo zasigurno da znamo zašto je Juda izdao Isusa, ali neke stvari su ipak jasne. Prvo, i pored toga što je postao jedan od Dvanaestorice (Jovan 6:64) svi dokazi iz Svetog pisma ukazuju na to da Juda nikad nije poverovao da je Isus Bog. Možda čak nije bio uveren ni da je Isus Mesija, bar ne po njegovom shvatanju. Juda nikad nije kao ostali učenici zvao Isusa Gospodom, već mu se obraćao sa „učitelju“, što znači da za njega nije bio ništa više od toga. I dok su ostali učenici ispoljavali svoju veru i lojalnost (Jovan 6:68; 11:6), Juda se nije oglašavao. Taj nedostatak vere bio je temelj za sve ono što je usledilo. Isto može da vredi i za svakog od nas. Ako ne prepoznamo da je Isus otelotvoreni Bog koji jedini može da nam da oproštenje od greha, a samim tim i večno spasenje, suočićemo se sa ozbiljnim problemima koji nastaju iz toga.

Drugo, Judi nije samo manjkalo vere u Isusa, već je i njegov odnos sa njim bio prilično hladan. U spiskovima Dvanaestorice u sinoptičkim evanđeljima nalazimo uglavnom isti redosled učenika, s manjim izmenama (Matej 10:2-4; Marko 3:16-19; Luka 6:14-16). Veruje se da taj redosled pokazuje i koliko je svaki učenik bio blizak sa Isusom. Petar i braća Jakov i Jovan uvek su na vrhu spiska. S druge strane, jedini razgovori koji su zabeleženi između Isusa i Jude su oni kada ga je Isus ukorio zbog opaske upućene Mariji (Jovan 12:1-8) i Judino poricanje izdaje (Matej 26:25; Luka 22:48).

Treće, Juda je bio toliko zaslepljen pohlepom da ga nije bilo briga što će izdati Isusovo poverenje, pa ni svoje drugove (Jovan 12:5-6). Možda je odlučio da sledi Isusa zato što je video korist u skupljanju zajedničkih priloga. To što je baš on bio zadužen za čuvanje zajedničke kese s novcem ukazuje na njegov materijalizam (Jovan 13:29).

Pored svega, Juda je poput većine u to vreme verovao da će Mesija osloboditi Judeju od rimske vlasti i zauzeti vladarsko mesto među Jevrejima. Možda je sledio Isusa zato što se nadao političkom položaju. Očekivao je da će posle revolucije biti deo vladajuće elite. Ali, kad je Isus jasno obznanio da neće podizati pobunu protiv Rima već da ga čeka smrt, Juda je počeo da planira kako da ga izda. Verovatno je pomislio da, pošto nema nameru da se suprotstavlja Rimljanima, Isus nije pravi Mesija.

U Starom zavetu ima nekoliko stihova koji govore o Judinoj izdaji, a mi izdvajamo dva:

“I čovek mira mog, u kog se uzdah, koji jeđaše hleb moj, podiže na me petu" (Psalam 41:9, vidi ispunjenje u Matej 26.14, 48-49). “I rekoh im: Ako vam je drago, dajte mi moju platu; ako li nije nemojte; i izmeriše mi platu, trideset srebrnika. I reče mi Gospod: Baci lončaru tu časnu cenu kojom me proceniše. I uzevši trideset srebrnika bacih ih u dom Gospodnji lončaru" (Zaharija 11:12-13, vidi ispunjenje u Matej 27:3-5). Ovi stihovi pokazuju da je Bog znao za Judinu izdaju i da je ona isplanirana unapred kao i Isusova smrt.

Ali, ako je to sve tako, da li je Juda imao izbora i može li biti odgovoran za svoj udeo u Isusovoj smrti? Mnogima je teško da pomire koncept slobodne volje sa tim da Bog vidi budućnost, a to je zbog našeg ograničenog linearnog prolaska kroz vreme. Ali, ako zamislimo Boga koji postoji van vremena, jer on je stvorio sve pre njegovog početka, onda ćemo razumeti da on svaki trenutak vidi kao sadašnjost. Mi vreme doživljavamo linearno, kao pravu liniju kroz koju putujemo iz jedne tačke u drugu i sećamo se prošlosti, ali nismo u stanju da vidimo budućnost. Bog, međutim, nije na toj liniji, već pored nje. Možemo i da zamislimo vreme kao krug u čijem središtu stoji Bog, što mu omogućava da bude podjednako udaljen od svake vremenske tačke.

Bilo kako bilo, Juda je imao potpunu slobodu izbora, bar do trenutka dok u njega nije ušao sotona (Jovan 13:27). Božije predznanje (Jovan 13:10, 18,21) ni u kom slučaju nije prevazilazilo Judinu mogućnost da izabere. Bog je unapred video šta će da uradi Juda. Isus je jasno podvukao da Juda snosi odgovornost za svoju odluku i da će odgovarati zbog toga. “Zaista vam kažem da će me izdati jedan od vas - koji jede sa mnom” (Marko 14:18). Primetićete da Isus taj čin smatra izdajom i zato kaže: “Sin čovečiji ide, doduše, kao što je napisano za njega; ali teško onom čoveku koji posreduje u izdajstvu Sina čovečijeg; bolje bi mu bilo da se nije rodio taj čovek“ (Marko 14:21). I sotona ima svoj deo odgovornosti u tome, kao što vidimo u Jovanu 13:26-27. Bog je u svojoj mudrosti sotoninu pobunu preokrenuo u korist čovečanstva. Sotona je pomogao da Isus bude poslat na krst, ali je na tom krstu pobeđena smrt posle čega je spasenje postalo dostupno svima koji prihvate Isusa Hrista za svog Spasitelja.



Vrati se na Srpsku stranu



Zašto je Juda izdao Isusa?