Da li je Isus zaista postojao? Da li postoji neki istorijski dokaz o Isusu Hristu?




Pitanje: Da li je Isus zaista postojao? Da li postoji neki istorijski dokaz o Isusu Hristu?

Odgovor:
Tipično je da kada se ovo pitanje postavi, osoba koja postavlja to pitanje traži odgovor "van Biblije." Mi se ne zalažemo za ideju da se Biblija ne može smatrati izvorom dokaza o Isusovom postojanju. Novi zavet sadrži stotine referenci o Isusu Hristu. Postoje oni koji datiraju pisanje Evanđelja u drugi vek nove ere, nekih 100+ godina posle Isusove smrti. Čak da je ovo i slučaj (čemu se strogo protivimo), kada se radi o drevnim dokazima, spisi koji su pisani manje od 200 godina pošto se slučaj desio, se smatraju verodostojnim dokazima. Dalje, najveći broj naučnika (hrišćanskih i nehrišćanskih ) će garantovati da je Pavlove poslanice (ili bar neke od njih) napisao sam Pavle sredinom prvog veka nove ere, nešto manje od 40 godina posle Isusove smrti. Kada se radi o dokazima o drevnim spisima, ovo je izuzetno jak dokaz o postojanja čoveka koji se zvao Isus, u Izraelu na početku prvog veka Nove ere.

Jako je važno uzeti u obzir da su sedamdesete godine Nove ere Rimljani napali i uništili Jerusalim i većinu Izraela, ubijajući njegovo stanovništvo. Celi gradovi su bili spaljeni do temelja! Ne bi trebalo da nas iznenadi ako su onda mnogi dokazi o Isusovom postojanju bili uništeni. I da su mnogi Isusovi očevidci bili ubijeni. Ove činjenice očiglednno ograničavaju koločinu verodostojnih svedočanstava o Isusu koja su opstala.

Uzimajući u obzir činjenicu da je Isusova služba bila u velikoj meri usmerena ka relativno beznačajnoj oblasti u malom uglu Rimske Imperije, iznenađujuća količina informacija o Isusu se može naći u svetovnim istorijskim izvorima. Neki od važnijih istorijskih dokaza o Isusu uključuje sledeće:

Rimljanin iz prvog veka, Ticijus, koji se smatra za jednog od preciznih istoričara starog sveta, pominje sujeverne "Hrišćane " ("nazvane po Chrestus-u" što je latinski za Hrista), koji je stradao pod Pontiem Pilatom tokom valdavine Tiberiusa. Suetonius, glavni sekretar Imperatora Adrijana, je napisao da je postojao čovek pod imenom Chrestus(ili Hrist) koji je živeo tokom prvog veka (Anali 15.44 ).

Josif Flavie je najizvesniji Jevrejski istoričar. U svom delu Antika (Antiquities) on piše o Jakovu, “bratu Isusovom, koji se zove Hrist”. Postoji jedan kontraverzan stih (18:3) koji kaže, "U to vreme bio je Isus, mudar čovek, ako uopšte je ispravno da se nazove čovekom. Jer on je bio neko ko je činio iznenađujuće podvige. . . .On je bio Hrist. . . pojavio se među njima živ, treći dan, kao što su Božiji proroci i prorekli, ovu i još deset hiljada predivnih stvari u vezi njega. Jedna druga verzija kaže, "U ovo vreme postojao je jedan mudar čovek koji se zvao Isus. Njegovo ponašanje je bilo ispravno i bio je poznat po vrlinama. I mnogi ljudi među Judejima i među drugim nacijama su postali njegovi učenici. Pilat ga je osudio da bude raspet i da umre. Ali oni koji su postali njegovi učenici, nisu napustili njegovo učenje. Oni su objavili da se on pojavio među njima tri dana posle svog raspeća, i da je bio živ; prema njima on je verovatno bio Mesija, o kome su proroci pričali čuda."

Julije afrikanac citira istoričara Talusa u diskusiji o tami koja je usledila posle Hristovog raspeća.(Extant Writings, 18).

Plinije Mlađi, u Pismima, 10:96, zapisuje rano hrišćansko slavljenje uključujući činjenicu da su Hrišćani slavili Isusa kao Boga, da su bili vrlo moralni, i beleži praznik ljubavi i Gospodnju Večeru.

Vavilonski Talmud (Sanhedrin 43a) potvrđuje Isusovo raspeće u veče na Pashu, i optužbe protiv Hrista da se bavio vračanjem i da je ohrabrivao Jevreje na otpadništvo.

Lucijan iz Samosate je bio Grčki pisac drugog veka koji je priznao da je Isus slavljen od strane hrišćana, da je uveo novo učenje i da je zbog toga bio razapet. On je rakao da je Isusovo učenje podrazumevalo zajednicu vernika, kojima je obraćenje je bilo jako bitno, kao i odricanje drugih bogova. Hrišćani koji su živeli u skladu sa Isusovim zakonom, verovali su da su besmrtni i okarakterisani su prezirom prema smrti, samovoljnim samo-predavanjem i odricanjem materijalnih dobara.

Mara Bar-Serafion potvrđuje da se Isus smatrao mudrim i časnim čovekom, za koga su mnogi mislili da je kralj Izraela, da su ga Jevreji ubili i da i dalje živi kroz učenje svojih sledbenika.

Zatim imamo sva gnostičke spise (Evanđelje istine, Jovanovi apokrifi, Tomino evanđelje, Rasprava o vaskrsenju, itd.) koji svi pominju Isusa.

U stvari, skoro da možemo da rekonstruišemo evanđelje samo iz ranih nehrišćanskih izvora: Isusa su zvali Hristos (Josif), radio je “čuda”, uveo Izrael u novo učenje, i zbog toga bio razapet na Pashu (Vavilonski Talmud) u Judeji (Tacit), tvrdio je da je Bog i da će se vratiti (Eliezar), u šta su Njegovi sledbenici verovali – slaveći ga kao Boga (Plinije Mlađi).

Zaključno, verujemo da postoji jako puno dokaza o postojanju Isusa Hrista, i u svetovnoj i u biblijskoj istoriji. Možda najveći dokaz da je Isus postajao je činjenica da su bukvalno hiljade hrišćana prvog veka Nove ere, uključujući 12 apostola, bili spremni da daju svoj život kao mučenici za Isusa Hrista. Ljudi će umreti za nešto za šta veruju da je istina, ali niko nema da umre za nešto za šta zna da je laž.



Vrati se na Srpsku stranu



Da li je Isus zaista postojao? Da li postoji neki istorijski dokaz o Isusu Hristu?