Zašto je bitna Gospodnja Večera / hrišćansko pričešće?




Pitanje: Zašto je bitna Gospodnja Večera / hrišćansko pričešće?

Odgovor:
Proučavanje Gospodnje Večere je jedno uzbudljivo iskustvo zbog dubine značenja koje odslikava. Dogodilo se to tokom vekovnog proslavljanje Pashe, veče pre Njegove smrti da je On uspostavio jedan nov značajan zajednički obrok koji mi praktikujemo i do dan danas, i to je najuzvišeniji izraz hrišćanskog slavljenja. To je jedan “čin sled propovedi,” spomen na Gospodnju smrt i vaskrsenje i očekivanje Njegovog budućeg dolaska u slavi.

Pasha je bila najsvetiji praznik u Jevrejskoj religijskoj godini. Proslavljala je poslednji pomor u Egiptu kada su svi prvorođeni Egipćani umrli a Izraelci bili pošteđeni zbog krvi jagnječe kojom su bili poprskani njihovi dovratnici. Jagnje je sled toga bilo ispečeno i pojedeno sa beskvasnim hlebom. Božija zapoved je bila da se kroz generacije koje će doći, ovaj praznik proslavlja. Ovo je zapisano u Drugoj Mojsijevoj 12.

Tokom proslavljanja, Isus i učenici su pevali jedan ili više Halelovih Psalama (Psalmi 111 – 118). Isus, uzimajući u ruke veknu hleba, je dao hvalu Bogu. Dok ga je lomio i davao im da ga, rekao je: “Ovo je moje telo koje se daje za vas.” Na isti način je uzeo čašu, i kada je otpio i dao je njima, pili su iz nje. Rekao je: “Ova čaša je novi savez mojom krvlju koja se proliva za vas; ovo činite za moj spomen.” Završio je slavlje pevanjem himne a zatim su otišli napolje u mrak na Maslinsku goru. Tamo je Isus izdat, kao što je i prorečeno od strane Jude. Sledeći dan bio je raspet.

Izveštaj o Gospodnjoj Večeri se nalazi u Evanđeljima po Mateju 26:26-29, Marku 14:17-25, Luki 22:7-22, i Jovanu 13:21-30. Apostol Pavle je pisao u vezi sa Gospodnjom Večerom, božanskim otkrivenjem u Prvoj Korinćanima 11:23-29. (Zato što Pavle nije bio u Gornjoj sobi kada se to dešavalo.) Pavle je uključio jednu rečenicu koje nema u Evanđeljima: “Stoga ko nedostojno jede hleb ili pije čašu Gospodnju, ogrešiće se o telo i krv Gospodnju. Čovek neka ispituje samoga sebe, i tako neka jede od hleba i neka pije iz čaše; jer ko jede i pije a ne pravi razliku između tela Gospodnjeg i drugog jela, sebi na sud jede i pije” (11:27-29). Možda se pitamo šta to znači da “nedostojno” jedemo hleb i pijemo čašu. To može da znači da prenebregnemo istinsko značenje hleba i čaše, tako što zaboravljamo koliko je neverovatna cena koju je naš Spasitelj platio za naše spasenje. Ili može da znači da dozvolimo da sama ceremonija postane jedan mrtav i formalan ritual, ili da prilazimo Stolu bez da smo ispovedili naš greh. Držeći se Pavlovih uputstava, svako treba da ispituje samog sebe pre nego da jede hleb i pije od čaše kao i da posluša upozorenje.

Druga rečenica koju je napisao Pavle a koja nije uključena u Evanđelja je: “Jer kad god jedete ovaj hleb i pijete ovu čašu, obznanjujete smrt Gospodnju−dok ne dođe” (11:26). Ovo stavlja vremensko ograničenje na ovu ceremoniju – do povratka našeg Gospoda. Iz ovih kratkih izveštaja naučili smo kako je Isus iskoristio dva najslabija elementa kao simbole Svog tela i krvi, i načinio ih da budu spomen na Njegovu smrt. To nije bio spomenik od klesanog mermera ili livenog bakra, već od hleba i vina.

On objavljuje da taj hleb govori o Njegovom telu koje će biti slomljeno – nije bilo slomljene kosti, ali je Njegovo telo bilo toliko slomljeno da Ga je bilo teško prepoznati (Psalam 22:12-17, Isaija 53:4-7). Vino govori o Njegovoj krvi, ukazujući na užasnu smrt koju će uskoro iskusiti. On, savršeni Sin Božiji, je postao ispunjenje bezbrojnih Starozavetnih proročanstava koja se odnose na Otkupitelja. (Prva Mojsijeva 3:15, Psalam 22, Isaija 53, itd.) Kada je rekao: “Ovo činite meni za spomen,” je ukazivalo na ceremoniju koju treba činiti u buduće. Ukazivalo je isto tako na to da Pasha, koja je zahtevala smrt jagnjeta i očekivala dolazak Jagnjeta Božijeg koji će uzeti grehe sveta, je sad izlišna. Novi zavet, je započeo onda kada je Hrist, Pashalno Jagnje (Prva Korinćanima 5:7), žrtvovan (Jevrejima 8:8-13). Žrtveni sistem više nije bio potreban(Jevrejima 9:25-28).



Vrati se na Srpsku stranu



Zašto je bitna Gospodnja Večera / hrišćansko pričešće?