Zašto je Bog toliko različit u Starom zavetu u odnosu na Novi zavet?




Pitanje: Zašto je Bog toliko različit u Starom zavetu u odnosu na Novi zavet?

Odgovor:
Verujem da se u samom srcu ovog pitanja krije osnovno nerazumevanje onog što i Stari i Novi zavet otkrivaju o prirodi Boga. Drugi način da se izrazi ova ista osnovna misao je kada ljudi kažu: “Bog Starog zaveta je Bog gneva dok je Bog Novog zaveta Bog ljubavi.” Činjenica da je Biblija Božije progresivno otkrivenje nama, o Njemu samom, kroz istorijske događaje i kroz Njegov odnos sa ljudima kroz istoriju, možda doprinosi ljudskom pogrešnom tumačenju o tome kakav je Bog u Starom zavetu u poređenju sa Novim zavetom. Međutim, kada neko čita i Stari i Novi zavet odmah mu postaje jasno da se Bog ne razlikuje od jednog zaveta do drugog i da su Božiji gnev i Njegova ljubav otkriveni u oba zaveta.

Na primer, kroz ceo Stari zavet, Bog je objavio da je “milostiv, žalostiv, spor na gnev i obilan milosrđem i istinom” (Druga Mojsijeva 34:6; Četvrta Mojsijeva 14:18; Peta Mojsijeva 4:31; Nemija 9:17; Psalam 86:5; Psalam 86:15; Psalam 108:4; Psalam 145:8; Joil 2:13). Dok u Novom zavetu, su Božija ljubav i milosrđe manifestovani čak i više kroz činjenicu da “Bog je toliko zavoleo svet da je svog jedinorodnog Sina dao, da svaki − ko veruje u Njega− ne propadne , nego da ima večni život” (Jovan 3:16). Kroz ceo Stari zavet , takođe vidimo da način na koji Bog postupa sa Izraelom je isti kao što otac postupa sa ljubljenim detetom. Kada su svesno grešili protiv Njega i počinjali da slave idole, Bog bi ih kaznio, ali svaki put bi ih oslobodio onog trenutka kada bi se pokajali od idolatrije. Kako vidimo, ovo je manje više isti način kako se Bog odnosi prema Hrišćanima u Novom zavetu. Na primer, u Jevrejima 12:6 nam kaže “jer koga Bog ljubi, onoga kara, a bije svakog sina koga prima."

Na sličan način, kroz ceo Stari zavet, vidimo kako se Božiji gnev izliva na nepokajane grešnike. Slično, u Novom zavetu, vidimo da gnev Božiji još uvek “otkriva se sa neba na svaku bezbožnost i nepravednost ljudi, koji nepravednošću zadržavaju istinu” (Rimljanima 1:18). Čak i sa jednim površnim čitanjem Novog zaveta postaje očigledno da Isus mnogo više govori o paklu nego o raju. Tako da je jasno da Bog nije ništa drugačiji u Starom zavetu u odnosu na Novi zavet. Bog je po svojoj prirodi nepromenljiv. Dok mi možemo da vidimo jedan aspekt Njegove prirode otkriven u jednom delu Pisma više nego neki drugi aspekt, On sam po sebi je nepromenljiv.

Kada neko zaista počne da čita i izučava Bibliju, postaje mu jasno da se Bog nije drugačiji u Starom zavetu u odnosu na Novi zavet. Iako se Biblija sastoji od 66 različitih knjiga, pisana je na 2, (ili čak 3) kontinenta, na tri različita jezika, u periodu od oko 1500 godina, pisalo ju je više od 40 autora (koji su proizašli iz različitih sfera života), ona ostaje jedinstvena knjiga od početka do kraja bez protivurečnosti. U njoj vidimo kako ljubljeni, milostiv i pravedan Bog postupa sa grešnim čovekom u različitim situacijama. Uistinu, Biblija je Božije ljubavno pismo ljudskom rodu. Božija ljubav za ljude je očigledna kroz celo Pismo. Kroz celo pismo vidimo Boga koji u ljubavi i milosti poziva ljude u jedan poseban odnos sa Njim, ne zato što to zaslužuju, već zato što je On milostiv i blagodatan Bog, spor na gnev i obilan milosrđem i istinom. U isto vreme vidimo svetog i pravednog Boga koji je sudija svima onima koji su neposlušni Njegovoj reči i koji odbijaju da ga slave, i umesto toga se okreću da slave bogove svog stvaranja, slaveći idole i druge bogove umesto da slave jednog i jedinog istinitog Boga (Rimljanima 1).

Zbog Božijeg pravednog i svetog karaktera, svi gresi, prošli, sadašnji i budući moraju biti osuđeni. Ali Bog je u svojoj bezgraničnoj ljubavi obezbedio platu za greh i put za pomirenje tako da grešni čovek može da izbegne Njegov grev. Ovu predivnu istinu vidimo u stihovima kao što je Prva Jovanova 4:10 “Ljubav je u ovome: ne da smo mi zavoleli Boga, nego je On zavolo nas i poslo svoga Sina kao žrtvu pomirenja za naše grehe.” U Starom zavetu Bog je obezbedio žrtveni sistem po kome je otkupljenje bilo moguće za greh, ali je žrtveni sistem bio samo privremen i kao priprema za dolazak Isusa Hrista koji će umreti na krstu i postati prava zamena za otkup greha. Spasitelj koji je obećan u Starom zavetu je u potpunosti otkriven u Novom zavetu, kao i krajnji izraz Božije ljubavi, da pošalje svog Sina Isusa Hrista, je otkriven u punoj slavi. I Stari i Novi zavet su dati "da te učine mudrim za spasenje" (Druga Timoteju 3:15). Kada ih pažljivo izučavamo, postaje jasno da se Bog ne razlikuje u Starom i Novom zavetu.



Vrati se na Srpsku stranu



Zašto je Bog toliko različit u Starom zavetu u odnosu na Novi zavet?