Da li Bog menja mišljenje?




Pitanje: Da li Bog menja mišljenje?

Odgovor:
Malahija 3:6 objavljuje: “Jer ja Gospod ne menjam se; zato vi, sinovi Jakovljevi, ne izgiboste.” Slično, Jakov 1:17 nam kaže: “Svaki dobar dar i svaki savršen poklon dolazi odozgo od Oca svetlosti, kod koga nema izmene niti senke od promene .” Značenje Treće Mojsijeve 23:19 ne može biti jasnije: “Bog nije čovek da laže, ni sin čovečji da se pokaje. Šta kaže neće li učiniti, i šta reče neće li izvršiti?” Ne, Bog ne menja svoje mišljenje. Ovi stihovi samo podcrtavaju činjenicu da je Bog nepromenljiv. Kako onda možmo da objasnimo stihove kao što je Prva Mojsijeva 6:6: “Pokaja se Gospod što je stvorio čoveka na zemlji, i bi mu žao u srcu”? Isto u Joni 3:10, gde piše: “I Bog vide dela njihova, gde se vratiše sa zlog puta svog; i raskaja se Bog oda zla koje reče da im učini, i ne učini.” Slično, Druga Mojsijeva 32:14 izjavljuje: “I ražali se Gospodu učiniti zlo narodu svom, koje reče.” Ovi stihovi govore o Gospodu koji se “kaje” za nešto i izgleda kao da se to suprostavlja doktrini Božije nepromenljivosti. Međutim, detaljno istraživanje ovih pasusa otkriva da ovi stihovi u stvari nisu pokazatelji da Bog može promeniti svoje mišljenje. U originalnom jeziku, reč koja je prevedena sa “pokajati” ili “ražaliti” u Jevrejskom je izraz “biti žao nekoga.” Da ti je žao nekoga ne označava da se desila promena; jednostavno znači da postoji žaljenje što se nešto desilo.

Uzmite u obzir Prvu Mojsijevu 6:6: “Pokaja se Gospod što je stvorio čoveka na zemlji…” Ovaj stih se čak nastavlja rečima: “I bi mu žao u srcu.” Ovaj stih kaže da se Bog pokajao što je stvorio čoveka. No očigledno je da nije doneo suprotno rešenje. Umesto toga, kroz Noja, je dozvolio da čovek produžava da živi. Činjenica da smo živi danas je dokaz da se Bog nije predomislio što je stvorio čoveka. Takođe, kontekst ovog pasusa je opis grešnog stanja u kome je čovek živeo, kao i da je njegova grešnost uzrokovala Božiju žalost, a ne samo čovekovo postojanje. Pogledajte Jonu 3:10: “… i raskaja se Bog od zla koje reče da im učini, i ne učini..” I opet, koristi se isti Jevrejski izraz, koji se prevodi sa “biti žao nekog.” Zašto je Bogu bilo žao onoga što je planirao da uradi Ninevljanima? Zato što su se promenili u srcu i kao posledica toga promenili su se od neposlušnosti ka poslušnosti. Bog je u potpunosti dosledan. Bog je nameravao da kazni Nineviju zbog njenog zla. Međutim, Ninevija se pokajala i promenila svoje puteve. Kao posledica toga, Bog se smilovao na Nineviju, što je u potpunosti dosledno sa njegovim karakterom.

Rimljanima 3:23 nas uči da su svi ljudi zgrešili i da ne mogu da dostignu Božiji standard. Rimljanima 6:23 tvrdi da je posledica ovog smrt (duhovna i fizička). Tako da su Ninevljani zaslužavali kaznu. Svi mi smo suočeni sa ovom situacijom; čovekov izbor da zgreši je to što nas odvaja od Boga. Čovek ne može da krivi Boga za sopstvenu neprijatnu situaciju u kojoj se nalazi. Tako da bi bilo suprotno Božijem karakteru da ne kazni Ninevljane da su nastavili da greše. Međutim, Ninevljani su se okrenuli poslušnosti, i zbog toga je Bog odlučio da ih ne kazni, kao što je prvobitno nameravao. Da li je promena kod Ninevljana zadužila Boga da postupi onako kako je postupio? Apsolutno ne! Bog nikada ne može da bude dužan čoveku. Bog je dobar i pravedan, i izabrao je da ne kazni Ninevljane zbog promene u njihovom srcu. Ako postoji jedno nešto na koje upućuje ovaj pasus, je činjenica da se Bog ne menja, jer da Gospod nije poštedeo Ninevljane, to bi bilo suprotno njegovom karakteru.

Delovi Svetog Pisma koji se tumače kao da se Bog menja su ljudski pokušaj da se objasne Božiji postupci. Bog je nameravao da uradi nešto, ali je umesto toga uradio nešto drugo. Nama to izgleda kao promena. Ali za Boga, koji je sveznajući i suveren, to nije promena. Bog je oduvek znao šta će uraditi. Bog zna šta treba da uradi da bi ljudi ispunili njegov savršen plan. “Koji od početka javljam kraj i izdaleka šta još nije bilo; koji kažem: namera moja stoji i učiniću sve što mi je volja… Rekoh i dovešću to, naumih i učiniću.” (Isaija 46:10-11). Bog je pretio Nineviji razrušenjem, znajući da će to naterati Ninevljane da se pokaju. Bog je pretio Izraelu uništenjem znajući da će se Mojsije zauzeti za njih. Bog se ne kaje za svoje odluke, ali je rastužen zbog načina na koji ljudi ponekad reaguju na njegove odluke. Bog ne menja svoje mišljenje već radije postupa u skladu sa svojom Rečju u odnosu na naše postupke.



Vrati se na Srpsku stranu



Da li Bog menja mišljenje?