Zašto je Isus došao baš tada? Zašto nije ranije došao? Zašto nije došao kasnije?




Pitanje: Zašto je Isus došao baš tada? Zašto nije ranije došao? Zašto nije došao kasnije?

Odgovor:
“A kad je došla punina vremena, posla Bog svoga Sina, rođenog od žene, koji je bio pod zakonom” (Galatima 4:4). Ovaj stih objavljuje da je Bog Otac poslao svog Sina kada je “došla punina vremena.” Mnogo toga se dešavalo tokom prvog veka, bar iz ljudske perspektive gledano, što je doprinelo da se stvore idealni uslovi za Hristov dolazak baš tada.

1) Jevreji tog vremena su jedva čekali da dođe Mesija. Rimska vladavina nad Izraelom je doprinela da Jevreji postanu gladni za Mesijinim dolaskom.

2) Rim je ujedinio većinu sveta pod svoju vladavinu, dajući osećaj jedinstva različitim zemljama. Takođe, zato što je imperija relativno bila mirna, putovanje je bilo moguće, što je omogućilo ranim Hrišćanima da prošire evanđelje. Ovakva sloboda je bila nemoguća u drugim vremenima.

3) Iako je Rim zavladao u vojnom smislu, Grci su imali prevlast nad kulturom. “Komon” oblik grčkog jezika (različit od klasičnog Grčkog) je bio trgovački jezik i se govorio u celoj imperiji, što je omogućilo da se evanđelje komunicira mnogim različitim grupama ljudi samo jednim zajеdničkim jezikom.

4) Činjenica da mnogi lažni idoli nisu bili u stanju da im daju pobedu nad Rimskim zavojevačima je dovela do toga da su mnogi odustali da se klanjaju idolima. U isto vreme, u mnogim “kulturnijim” gradovima, Grčki filozofi i naučnici tog vremena nisu bili u stanju da ispune duhovnu prazninu kod ljudi na isti način na koji ateizam u komunističkim zemljama to ne uspeva ni danas.

5) Misteriozne religije tog vremena su naglašavale spasitelja-boga i zahtevale da postoji krvna žrtva, zbog čega je Hristovo evanđelje koje podrazumeva jednu krajnju žrtvu, bilo prihvatljivo za njih. Grci su takođe verovali u večnost duše (no ne i tela).

6) Rimska vojska je regrutovala vojnike iz svojih provincija, i time upoznavala ove ljude sa Rimskom kulturom i idejama (kao što je evanđelje) koje im do tada nisu bile poznate. Najranije upoznavanje Velike Britanije sa evanđeljem je bilo rezultat napora vojnika hrišćana koji su tamo bili stacionirani.

Gore navedene tvrdnje su bazirane na ljudskom viđenju tog vremena i špekulacije zašto je ta tačka u istoriji bila dobro vreme za Hristov dolazak. Ali, mi znamo da Božiji putevi nisu naši putevi (Isaija 55:8), i možda ove tvrdnje jesu i nisu dobar razlog zašto je Bog izabrao baš to vreme da pošalje svog Sina. Iz konteksta Galatima 3 i 4, očigledno je da je Bog želeo da postavi temelj za Mesijin dolazak kroz Jevrejski Zakon. Svrha zakona je bila da pomogne ljudima da shvate dubinu svoje grešnosti (tako što nisu bili u stanju da ispune Zakon) tako da bi bili što spremniji da prihvate izlečenje tog greha kroz Isusa Mesiju(Galatima 3:22-23; Rimljanima 3:19-20). Zakon je takođe donet (Galatima 3:24) da bi doveo ljude Isusu kao Mesiji. To je učinio kroz mnoga proroštva u vezi Mesije koja je Isus ispunio. Ako se ovome doda žrtveni sistem koji je upućivao na potrebu za žrtvom za greh kao i njegovu neadekvatnost (jer je svaka žrtva zahtevala sledeću). Istorija Starog Zaveta je takođe naslikala Hristovu ličnost i delo kroz nekoliko događaja i religioznih praznika (kao što su Avramova spremnost da žrtvuje Iskaka, ili detalji Pashe prilikom izlaska iz Egipta, itd.).

I na kraju, Isus je došao onda kad je došao kao ispunjenje konkretnog proroštva. Danijel 9:24-27 govori o “sedamdeset nedelja” ili o sedamdeset puta “sedam.” Iz konteksta se vidi da ove “nedelje” ili “sedmice” govore o grupi od sedam godina, a ne sedam dana. Možemo da istražimo istoriju i podredimo sve detalje prvih šezdeset devet nedelja (sedamdeseta nedelja će se desiti u budućnosti). Odbrojavanje ovih sedamdeset nedelja počinje sa “otkada iziđe reč da se Jerusalim opet sazida” (stih 25). Ovu zapovest je dao Artakserks Longimanus 445. godine pre Hrista (vidi Nemija 2:5). Posle sedam “nedelja” plus 62 “nedelje,” ili 69 x 7 godina, proroštvo kaže: “pogubljen će biti Pomazanik i ništa mu neće ostati; narod će vojvodin doći i razoriti grad i svetinju; i kraj će mu biti s potopom (što znači potpuno uništenje) (stih 26). Ovo nas nepogrešivo upućuje na smrt Spasitelja na krstu. Pre oko sto godina, u svojoj knjizi Dolazeći Princ, Ser Robert Anderson je napravio detaljan proračun ovih 69 nedelja, koristeći ‘proročke godine,’ uključujući prestupne godine, greške u kalendaru i promenu sa stare na novu eru, itd.,i zaključio je da se šezdeset i devet nedelja završavaju tačno na dan Isusovog triumfalnog ulaska u Jerusalim, pet dana pre njegove smrti. Bilo da neko koristi ovaj proračun ili ne, važno je da je vreme Hristovog utelovljenja vezano za detaljno proroštvo koje je zapisao Daniel skoro petsto godina pre nego što se dogodilo.

Vreme Hristovog utelovljenja je bilo takvo da su ljudi tog vremena bili spremni za Njegov dolazak. U svakom veku posle toga, ljudi imaju više nego dovoljan dokaz da je Isus zaista bio obećani Mesija kroz Njegovo ispunjenje svetog Pisma koje je opisalo i proreklo Njegov dolazak do najsitnijih detalja.



Vrati se na Srpsku stranu



Zašto je Isus došao baš tada? Zašto nije ranije došao? Zašto nije došao kasnije?