Da li je Biblija zaista Božija Reč?




Pitanje: Da li je Biblija zaista Božija Reč?

Odgovor:
Naš odgovor na ovo pitanje neće samo odrediti kako gledamo na Bibliju i njenu važnost za naše živote, već će u krajnjoj liniji imati večni uticaj na nas. Ako je Biblija zaista Božija Reč, onda treba da je negujemo, proučavamo, da joj budemo poslušni i na kraju da verujemo u nju. Ako je Biblija Božija Reč, njenim odricanjem odričemo se i Boga samog.

Činjenica da nam je Bog dao Bibliju je dokaz i slika Njegove ljubavi za nas. Termin "otkrivenje" jednostavno znači da je Bog komunicirao čovečanstvu ko je On i kako možemo da imamo ispravan odnos sa Njim. Ovo su stvari koje ne bismo mogli da znamo da nam ih Bog nije otkrio kroz Bibliju. Iako je Božije otkrivenje o Njemu samom u Bibliji davano progresivno u periodu od otprilike 1500 godina, uvek je sadržalo sve što je potrebno da čovek zna o Bogu, da bi imao ispravan odnos sa Njim. Ako je Biblija zaista Reč Božija, onda je ona krajnji autoritet za sva pitanja vere, religioznih običaja i morala.

Pitanje koje moramo sebi da postavimo je kako možemo da znamo da je Biblija Božija Reč a ne samo dobra knjiga. Šta je toliko jedistveno u vezi Biblije da je odvaja od svih drugih religioznih knjiga ikada napisanih? Da li postoji dokaz da je Biblija zaista Božija Reč? Ovo su vrste pitanja koja se moraju razmotriti ako ozbiljno želimo da ispitamo biblijsku tvrdnju da je Biblija istinska Reč Božija, bogonadahnuta, i u potpunosti dovoljna da objasni sva pitanja vere i njene prakse.

Nema sumnje da Biblija zaista tvrdi da je istinska Reč Božija. To se jasno vidi u stihovima kao što su 2 Timoteju 3:15-17, koji kažu, “… i što iz malena znaš Sveta pisma, koja te mogu umudriti na spasenje verom u Hrista Isusa. Sve pismo je bogonadahnuto i korisno za pouku, za karanje, za popravljanje, za odgajanje u pravednosti, da Božiji čovek bude savršen, pripravljen za svako dobro delo.”

Da bismo odgovorili na ova pitanja, moramo prvo da razmotrimo i unutrašnje i spoljašnje dokaze da je Biblija zaista Božija Reč. Unutrašnji dokazi su oni koji se nalaze unutar same Biblije i govore da je Biblija božanske prirode. Jedan od prvih unutrašnjih dokaza da je Biblija zaista Božija Reč, se vidi u njenoj jedinstvenosti. Iako se sastoji od šezdeset šest individualnih knjiga, pisana na tri kontinenta, na tri različita jezika u periodu od preko 1500 godina, od strane 40 autora (koji su došli iz različitih društvenih slojeva), Biblija ostaje jedna jedinstvena celina od početka do kraja bez kontradiktornosti. Ova jedinstvenost je karakteriše u odnosu na sve druge knjige i dokaz je božanskog porekla reči, pošto je Bog pokrenuo ljude na takav način da su zapisali same Njegove reči.

Drugi unutrašnji dokaz koji pokazuje da je Biblija zaista Božija Reč se vidi u detaljnim proročanstvima koja se nalaze na njenim stanama. U Bibliji se nalazi stotine detaljnih proročanstava koja govore o budućnosti pojedinih nacija uključujući Izrael, o budućnosti određenih gradova, budućnosti čovečanstva kao i o dolasku onog koji će biti Mesija, Spasitelj ne samo Izraela, već svih koji bi poverovali u Njega. Za razliku od proročanstava koja su nađena u drugim religioznim knjigama ili onih koje je pisao Nostradamus, biblijska proročanstva su izuzetno detaljna i nikada se nije desilo da se nisu obistinila. Postoji preko trista proročanstava u vezi sa Isusom Hristom samo u Starom Zavetu. Ne samo da je bilo prorečeno gde će se roditi i u kojoj porodici, već i kako će umreti i da će ustati posle tri dana. Jednostavno nema logičnog objašnjenja kako su se ispunila proročanstva osim božanskim proviđenjem. Ne postoji ni jedna druga religiozna knjiga koja ima toliki obim ili tip proroštva kao što ih Biblija ima.

Treći unutrašnji dokaz božanskog porekla Biblije se vidi u njenoj jedinsvenosti autoriteta i moći.Dok je ovaj dokaz više subjektivan nego prva dva, nije ništa manje moćno svedočanstvo o božanskom poreklu Biblije. Biblija ima jedinstven autoritet, koji ne postoji ni u jednoj drugoj knjizi ikada napisanoj. Ovaj autoritet i moć se najbolje vide u bezbrojnom mnoštvu života koji su se promenili dok su čitali Bibliju. Narkomani su bili isceljeni, homoseksualci su bili oslobođeni kroz nju, odbačeni i premoreni su bili transformisani, okoreli kriminalci su se popravljali, grešnici su bili prekoreni a mržnja se pretvarala u ljubav njenim čitanjem. Biblija poseduje dinamiku trasformirajuće moći koja je jedino moguća zato što je zaista Božija Reč.

Pored unutrašnjih dokaza da je Biblija zaista Božija Reč, takođe postoje i spoljašnji dokazi koji to pokazuju. Jedan od tih dokaza je istoričnost Biblije. Zato što Biblija detaljno daje istorijske događaje, njihova istinitost i tačnost su podložne proveri kao i svaki drugi istorijski dokument. Kroz arheološke dokaze kao i pisana dokumenta, istorijski događaji opisani u Bibliji su bili potvrđeni da su istiniti i tačni iznova i iznova kroz vreme. U stvari, sva arheološka otkrića kao i biblijski manuskripti čine Bibliju jednom od najbolje dokumentovanih knjiga prošlih vremena. Činjenica da Biblija tačno i istinito beleži istorijski ispitane događaje je veliki pokazatelj njene istinitosti kada se radi o religijskim pitanjima i doktrinama što potkrepljuje njenu tvrdnju da je istinska Reč Božija.

Drugi spoljašnji dokaz da je Biblija istinska Božija Reč je integritet ljudi koji su je pisali. Kao što je ranije pomenuto, Bog je koristio ljude iz različitih društvenih slojeva da zapišu Bibliju za nas. Proučavajući živote ovih ljudi, nema razloga da se veruje da nisu bili iskreni i pošteni ljudi. Proučavajući njihove živote i činjenicu da su bili voljni da umru (često mučeničkom smrću) za ono u šta su verovali, vrlo brzo postaje jasno da su ovi jednostavni ali iskreni ljudi zaista verovali da im je Bog govorio. Ljudi koji su pisali Novi Zavet i nekoliko stotina drugih vernika (1 Korinćanima 15:6) su znali istinu svoje poruke zato što su videli i provodili vreme sa Isusom pošto je vaskrsnut iz mrtvih. Promena koja se desila zato što su videli Vaskrslog Isusa je imala ogroman uticaj na ove ljude. Od ljudi koji su se sakrili u strahu, do toga da budu u stanju da umru za poruku koju im je Bog otkrio. Njihovi životi i njihove smrti svedoče o činjenici da je Biblija zaista Božija Reč.

I poslednji spoljašnji dokaz da je Biblija zaista Božija Reč je njena neuništivost. Zbog svoje važnosti i svoje tvrdnje da je Božija Reč, Biblija je pretrpela više ogorčenih napada i pokušaja uništenja nego bilo koja druga knjiga u istoriji. Od ranih Rimskih imperatora kao što je Diklecian, do komunističkih diktatora i ateista i agnostika modernog doba, Biblija je izdržala i nadživela sve svoje napadače i još uvek je najizdavanija knjiga na svetu.

Tokom vremena, skeptici su Bibliju smatrali mitološkom, dok su je arheolozi ustanovili kao istorijsku knjigu. Protivnici su napadali njeno učenje kao primitivno i prevaziđeno, ali njen moral i legalni koncepti i učenja su imali pozitivan uticaj na društva i kulture u celum svetu. Nauka, psihologija i politički pokreti nastavljaju da je napadaju ali ona ipak ostaje istinita i relevantna kao što je bila kada je prvi put pisana. To je knjiga koja je promenila živote bezbroj ljudi i kultura tokom prethodnih 2000 godina. Bez obzira kako su njeni protivnici pokušavali da je napadnu, unište ili diskredituju, Biblija ostaje podjednako jaka, istinita, i relevantna kao i pre napada. Tačnost koja je očuvana uprkos svakom pokušaju da se ona iskvari, napadne ili uništi, je jasno svedočanstvo u korist činjenice da je Biblija zaista Božija Reč. Ne treba da nas iznenađuje da bez obzira kako je Biblija napadana, ona je uvek na kraju izlazila nepromenjena. Na kraju krajeva, Isus je rekao, “Nebo i zemlja će proći, ali moje reči neće proći.” (Marko 13:31). Posle razmatranja ovih dokaza osoba bez sumnje može da kaže “Da, Biblija je zaista Božija Reč.”



Vrati se na Srpsku stranu



Da li je Biblija zaista Božija Reč?